Шта се догодило са студентима које је Петар I послао на школовање у иностранство?

Од слуге до контраадмирала

Племићке породице нису могле да избегну испуњавање Петрових замисли. Његове идеје су биле њихова обавеза. Најпре је цар смислио такозване „цифирне“ школе, у којима су ђаци учили геометрију, аритметику и писменост. Без ове школе млади племићи нису могли да се ожене. А 1696. године цар је издао указ о школовању у иностранству. Ради стицања нових знања младићи су упућивани у Енглеску, Италију, Холандију. Међу студентима су били представници угледних породица Голицин, Куракин, Долгоруки, Шаховски, Волконски, Трубецкој.

Били су међу њима и људи из најужег Петровог окружења. На пример, његов собар Александар Меншиков се заједно са царем обучавао на Амстердамском бродоградилишту, а гроф Петар Толстој се, упркос томе што му је било 52 године, сам пријавио за школовање. Неколико година је у Венецији проучавао навигацију и кући се вратио као мајстор за једрење. А 1721. године упућен је у Константинопољ као први руски амбасадор са боравиштем у страној земљи.    

Међу Петровим студентима нису сви горели од жеље за знањем, што је понекад имало необичне последице. На пример, Максим Спафаријев је на сваки начин избегавао учење и свог слугу, припадника калмичког народа, слао је на часове да га замени. Овај је вредно учио и уместо њега одлазио на бродове. Све је текло без проблема, док није дошло време да се врате кући. Петар је лично пропитао младића и врло брзо разоткрио превару. На крају је ленштину послао да служи као морнар на броду, док је слуга поново добио прилику да се школује, овога пута у Енглеској.

Цар Петар Велики на својој јахти

Amsterdam Museum

Денис Калмиков (цар му је дао ово презиме) превео је енглески поморски правилник и кодекс на руски језик, обучавао гардемарине (подофицире морнарице), осмислио систем сигнала за размену информација помоћу заставица за руске бродове, био командант Кронштатске луке и стекао чин контраадмирала.

Денис Калмиков

Ким Ољдајев

Гардемарини, напред!

Петар је пуно пажње поклањао поморству и сурово кажњавао оне који су покушавали да избегну излазак на море. Нису боље пролазили ни критичари који су сматрали да цар не треба да се бави столарским занатом. Њих је Петар хтео да погуби и само им је интервенција холандских власти спасла животе. Зато су вредни студенти добијали прилику да изграде успешну каријеру. На пример, Иван Непљујев је из Петербуршке поморске академију упућен у Ревел (Талин), а затим у Венецију и Кадиз, учествовао је у турско-млетачком рату и био капетан бродова саграђених у Петербругу. Касније је Непљујев саградио утврђења од којих су настали Оренбург и Магнитогорск.  

Иван Непљујев

П.Ф. Борељ, Л.А. Серјаков

Први међу сликарима

У Европу студенти нису одлазили само ради егзактних наука, него и у потрази за новим уметничким изразом. Један од најпознатијих сликара тог доба био је Андреј Матвејев. Школовао се у Холандији код Арнолда Бонена, затим на Антверпенској академији уметности. Када се 1727. године вратио у Русију, радио је у групи сликара петербуршке Канцеларије за изградњу. Први међу руским сликарима је почео да слика световне портрете и аутопортрете.

Аутопортрет Андреја Матвејева са супругом

Руски музеј

А такође је био први који је одлучио да храм уместо фрескама украси сликарским платнима. За Петропавловску цркву је насликао „Томино уверавање“, „Молитву о чаши“ (Молитва у Гетсиманском врту), „Тајну вечеру“ и „Вазнесење Господње“. 

Лекар са дипломом

Петрови студенти су, осим поморства, учили економију, медицину и друге науке. На пример, Петар Постников, који је раније у Русији завршио Словенско-грчко-латинску академију, у Падови је студирао медицину и био први руски дипломирани лекар. Служио је у Апотекарском приказу (државни орган у рангу министарства) и био први преводилац Курана на руски језик.

Петар Постников

Јавно власништво

Јакова Јеврејинова Петар је послао у Холандију да учи трговину. Служио је као конзул и дипломата, а када се вратио у Русију најпре је био саветник Колегијума за мануфактуру (државни орган задужен за развој индустрије), а затим руководилац Колегијума за трговину.

Портрет Јакова Јеврејинова (1723, рад непознатог уметника)

Третјаковска галерија

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!