Пре интернета: 11 најбољих совјетских рачунара

„Агат“ је био први универзални 8-битни персонални рачунар који се масовно производио у совјетско време и користио се у школама. Развијен је између 1981. и 1983. године на основу компјутера Apple II, а серијска производња почела је 1984. и трајала до 1993. године. Према различитим изворима, неке школе у Русији користиле су рачунаре „Агат“ и до 2001. године.

„Корвет“ је рачунар развијен на Институту за нуклеарну физику Московског државног универзитета, намењен комплексним прорачунима током научних истраживања, на пример, проучавања нискотемпературне плазме. Масовна производња почела је 1988. године, али је модел био толико успешан да се није користио само у производним погонима, већ и у школама. Појавиле су се различите варијанте „Корвета“, укључујући и конзолу за видео-игре ПК 8015 „Орбита“. У локалну рачунарску мрежу могло је да се прикључи и до 16 уређаја.

ПК-01 „Љвов“ је био школски микрокомпјутер који су могли да купе и појединци, и имао је потенцијал да буде први у потпуности домаћи рачунар. Развијен је у периоду 1986-1987. године, а продајна цена му је била 750 рубаља (просечна месечна плата у СССР-у у то време била је 100-150 рубаља). Што се технологије тиче, ПК-01 „Љвов“ је у многим стварима остварио значајан напредак. Касније верзије овог уређаја имале су 128 KB RAM и екран са 256 боја. Рачунар се производио до 1991. године, а направљено је укупно 80.000 комада.

Један од првих совјетских персоналних рачунара намењених кућној употреби звао се „Микроша“, а његова серијска производња започета је 1987. године. У техничком смислу није донео ништа ново, али јесте у маркетиншком, пошто је било планирано да се масовно продаје индивидуалним купцима. Совјетска реклама за овај компјутер данас звучи старомодно: „Рачунар ,Микрошаʻ решава програмерске задатке, развија асоцијативно и логичко мишљење, памти сваку информацију, компонује музику и игра се са вама и вашом децом.“

БК (скраћено од „бытовой компьютер“, односно „рачунар за свакодневну употребу“) ознака је фамилије 16-битних кућних и школских рачунара. Произведено је више од 162.000 комада, од чега је 78.000 било намењено малопродаји, што значи да су били намењени широком кругу купаца. Рачунари серије БК 0010-01 продавали су се по цени од 650 рубаља, што је било јефтиније од телевизора у боји, али и 2-3 пута више од инжењерске плате. Компјутери БК били су први на којима је инсталиран совјетски оперативни систем ДЕМОС, у шали називан УНАС (односно „наш“) што је била пародија на неправилно изговарање назива система UNIX („у них“, односно „њихов“).

„Роботрон“ је пројекат развоја рачунара на коме су радили совјетски инжењери, али и произвођачи из других европских земаља. Сам рачунар настао је у истраживачком институту у околини Москве, док се производња одвијала у Немачкој Демократској Републици. Модел „Роботрон 1715“ је почео да се производи 1984. године и није имао прикључке за периферије попут миша или звучника, али су у њему постојале две интерне јединице за складиштење података.

„Искра 1030“ представљала је совјетску верзију рачунара компатибилног чувеном моделу IBM PC/XT. Радило се о компјутеру заснованом на процесору КР1810ВМ86, аналогном микропроцесору Intel 8086. „Искра 1030М“ представљена је на међународној индустријској изложби „Аутоматизација-89“ одржаној у Москви крајем 1989. године. У то време, овај рачунар је стајао раме уз раме са конкурентским моделима – стандардних 256 KB RAM меморије могло је да се прошири до 1MB. Друга и трећа генерација овог уређаја имали су хард-дискове капацитета и до 10MB. Међутим, „Искра“ није била толико заступљена у продаји колико други компјутери.

„Радио 86РК“ је био 8-битни персонални рачунар намењен склапању код куће, а користили су га радио-аматери (РК је скраћеница од „радиолюбительский компьютер“, што на руском значи „компјутер за радио-аматере“). Техничка спецификација уређаја први пут је објављена 1986. године у серији чланака у часопису „Радио“. Рачунар се није склапао фабрички и потом продавао, већ се састављао у кућним условима од „импровизованог материјала“. Уместо монитора користио се обичан телевизор који се повезивао са рачунаром преко конектора за улаз видео-сигнала.

Совјетски 8-битни рачунар „Криста“ је у основи имао процесор КР580ВМ80А, клон модела Intel 8080, и у техничком смислу био је скоро идентичан „Микроши“. Ипак, постојала је једна, али велика разлика – екран осетљив на додир. Попут данашњих „паметних телефона“ и „Криста“ је могла да прима команде помоћу уређаја сличног оловци.

„Апогеј БК-01“ развијен је на бази компјутера „Радио 86РК“, а почео је да се производи 1988. године. За складиштење података користио је аудио-касете или дискете. Није се одликовао напредном технологијом, али је, захваљујући унапређењу процеса производње, имао нижу цену у односу на раније моделе – коштао је 440 рубаља, што су биле две просечне плате у то време.

„Океан-240“ је персонални рачунар који се од 1986. године производио у Институту океанологије Академије наука СССР, да би се користио на експедицијама. Имао је 128 KB RAM, а као спољашња јединица за снимање података употребљавале су се аудио-касете. У извесном смислу ово је била совјетска претеча лаптоп рачунара, пошто је „Океан-240“ могао да се спакује и носи.