Југословенски синдром: Зашто је Русија данас у Сирији, терористи у Бриселу

Русија 1999. године „није могла да заштити земљу са којом је повезује стотине година историје и са којом је могла да се идентификује”. „То је био разлог за ’југословенски синдром’ који је изазвао свест о томе да ’нисмо заштитили свог савезника’ и да би ’следећи пут могли да дођу по нас’”, наводи се у тексту на порталу о руској историји.

Портал „История России” објавио је чланак посвећен годишњици бомбардовања Југославије у којем анализира последице овог догађаја за Европу, Русију и свет.

„Разарање и распарчавање Југославије имало је огроман утицај на целокупну политику 21. века. САД су се увериле да су пронашле универзални начин за спровођење својих интереса. Европљани су се уверили да у томе могу да учествују без икаквих последица. А код Руса се појавио ’југословенски синдром’”, наводи се у чланку.

На дан када су почела борбена дејства НАТО-а у Југославији Борис Јељцин се обратио јавности следећим речима: „за неколико сати ће почети бомбардовање Косова снагама НАТО-а. То је ударац на целу међународну заједницу. Обраћам се целом свету. Обраћам се људима који су преживели рат. Обраћам се онима који су преживели бомбардовања. Обраћам се њиховој деци, обраћам се свим политичарима. Хајде да, док је још остало неколико минута, убедимо Клинтона да одустане од овог трагичног, драматичног потеза. То је безбедност Европе, то је рат у Европи, а можда и више од тога.”

„Јељцина, наравно, нису послушали. Авиони су узлетели, хиљаде цивила је погинуло под бомбама НАТО-а. Југославија је сломљена и тријумф је несумњиво био потпун”, наводи се  тексту.

Аутори чланка наводе три главне последице овог бомбардовања. 

„Као прво, рат у Југославији је у наредним годинама за НАТО и САД постао типичан сценарио за насилно спровођење својих интереса”, сматрају руски историчари. Они образлажу да се ради о типичном сценарију мајдана, с тим што мајдан може бити „мек” (као у Украјини, Грузији, Киргизији, са само неколико десетина жртава) или „тврд” (као у Југославији, Ираку, Либији, Сирији, са хиљаде жртава), што зависи од локалних услова и конкретних циљева.

Као другу последицу аутори текста наводе то што је југословенски рат легализовао „политички исламизам” на европском континенту.  

Према подацима владе Србије, Осама бин Ладен је 1995. године посетио Албанију. Тада су формиране базе за позадинску и финансијску подршку Ал Каиде и створене су ћелије на Косову и Метохији. Касније ће управо чланови Ал Каиде бити окосница Ослободилачке војске Косова у косовском рату”, наводи се у тексту.

Аутори закључују да Европа у садашњим терористичким нападима у Паризу и Бриселу заправо убира плодове рата у Југославији, независног Косова и Велике Албаније.

Трећа последица бомбардовања Југославије је утицај који је овај догађај извршио на Русију. Аутори чланка то описују као борбу против „југословенског синдрома”.

Русија 1999. године „није могла да заштити земљу са којом је повезује стотине година историје и са којом је могла да се идентификује”. „То је био разлог за ’југословенски синдром’ који је изазвао свест о томе да ’нисмо заштитили свог савезника’ и да би ’следећи пут могли да дођу по нас’”, наводи се у тексту.

Русија је после тога покушала да се излечи од југословенског синдрома. Почела је да јача оружане снаге и да се враћа тамо одакле су желели да је истерају, пишу аутори текста.

„2008. смо се од тог синдрома лечили у Јужној Осетији, 2014. на Криму и у Донбасу, а данас у Сирији”, закључују аутори текста.

„Операција против Југославије није ништа друго него покушај да се заштите моралне вредности на којима почива Европа 21. века”, изјавио је некада Хавијер Солана. Аутори чланка сматрају да је ова изјава заправо најавила будућност, иако Солана тада није био свестан шта је изговорио.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“