РИАФАН: Зашто нисмо могли да заштитимо Србију

„Нашу помоћ траже само онда када целосно губе легитимитет који им је претходно поклонио Запад. Када више нема куд да се иде. Када је смртна опасност. У свим другим ситуацијама ће дати предност односима са Вашингтоном“, пише аутор РИАФАН-а.

„Постоје ствари које изговарамо аутоматски, не размишљајући много о реченом. Баналности које не морамо доказивати. Наравно да постоје када се говори о геополитици. Различити социјално-политички слојеви имају различита схватања. Нашим прозападним либералима нису потребни докази да је Русија држава агресор, да је Путин тиранин, да је била анексија Крима, да је руска војска у Украјини. Па то зна читав свет, кажу они. 'И само зомбирани део друштва не жели да призна очигледно.' С друге стране, наше патриоте су сигурне да је Русија преко интервенције у Сирији вратила себи статус супердржаве и да је у стању да парира Западу, да је једнополарни свет ствар прошлости.

Различита тумачења нам дају погрешну представу о свету. Код нас је уобичајено да се жалимо да је Европа под снажним утицајем САД и бриселске евробирократије. Ми бисмо желели да ЕУ поново постане Европа нација. Њима је од користи да са нама сарађују, а они због туђих интереса предају сопствене. Па како то може?“, пише за РИАФАН политички аналитичар Олга Туханина. 

„У нашој патриотској средини је нормално да се исмева прозападна интелигенција која се стално пред неким извињава. Али патриоте су исто тако спремни да се извињавају а да тога и нису свесни. Прозападни либерали траже опроштај од Украјине због 'агресије' и 'анексије Крима'. Патриоте траже да им нормални Украјинци опросте јер нису могли да спрече државни удар. Прозападни либерали траже опроштај од Грузије, патриоте - од Србије. Једни кажу да нисмо као Америка, јер нам у политици и правосудном систему фали театралност и непредвидивост. Други кажу да нисмо као Америка зато што не користимо довољно 'меку моћ' и спољна политика нам није таква каква би морала бити. И једни и други сматрају да је то лоше.“ 

Међутим, Русија за разлику од СССР-а није способна да се понаша као САД, јер све досад није успела да себи врати светски легитимитет, сматра она.

„Шта то значи? Шта год Запад радио у свету он сместа добија легитимитет, без посебних напора. А шта год ми радили, у нас сумњају и осуђују нас. Ми смо у стању да помоћу војске одбранимо независност Абхазије, али не можемо поклонити Абхазима слободу управљања, не можемо да уведемо Абхазију у УН, не можемо да помогнемо да је признају и наши најближи партнери – Белорусија и Казахстан. А Сједињене Државе то могу.“

Косово се у том смислу коренито разликује од абхаског питања. „Раније или касније ће и Србија признати независност Приштине и само зато што је Запад у стању да то постигне.

Нашу помоћ траже само онда када целосно губе легитимитет који им је поклонио Запад. Када више нема куд да се иде. Када је смртна опасност. У свим другим ситуацијама ће дати предност односима са Вашингтоном“, пише Туханина.

„И сви наши разговори о некој 'мекој моћи' су потпуно бесмислени. То је само губљење новца и времена. Ни економске, ни историјске, ни културне везе нам не могу помоћи. То не значи да не треба да их подржавамо. То само значи да се у њих не можемо уздати.“ 

"Не смемо поједностављивати процесе који се одвијају унутар Запада. Он је превелик, њиме је тешко управљати. Суперимперије не трају дуго. Оне се руше под сопственим теретом. А у томе је наша шанса. Монголска империја је такође била велика. Прве сигнале рушења већ видимо када Трамп изјављује да се треба ослободити НАТО терета. Нови амерички Горбачов можда и неће дати независност Тексасу, али лако може одустати од Француске и Немачке. Варвари су пред вратима", закључује позната руска блогерка и ауторка портала РИАФАН. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.