Авганистан тражи подршку Русије

Дмитриј Дивин
Власти Авганистана траже од Русије подршку у борби против талибана. Очигледно је да помоћ НАТО-а није довољна. Разлози обраћања Москви могу бити протумачени на различите начине, али је извесно да оно сведочи о све већем утицају Русије у читавом региону.

Саопштења о томе да су се власти Авганистана обратиле Русији тражећи помоћ у борби против наоружане опозиције сведоче да је у региону промењен однос снага. Досада је Авганистан третиран као зона утицаја САД и НАТО-а, јер Кабул у потпуности зависи од војне и финансијске помоћи западних савезника, што му омогућава да се и даље бори против талибана и других терористичких група у региону.

Међутим, како су недавно показали догађаји, ресурси авганистанске армије и НАТО-а нису довољни да се тешка ситуација у северном Авганистану држи под контролом. У пролеће 2015. године талибани су нагло ојачали у провинцијама Бадахшан и Кундуз, које се граниче са Таџикистаном. Већ у јесен су демонстративно спровели војну операцију која им је омогућила да заузму и неколико дана држе под контролом град Кундуз. На крају су власти Авганистана и америчке јединице успеле да ослободе град уз помоћ артиљерије и авијације, али чак и привремени успеси Талибана показали су да стране трупе ни после 14 година присуства на овом подручју нису допринеле победи над наоружаном опозицијом.

Русија и њене савезнице из Заједнице независних држава и Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) свакако су забринуте због појаве неколико хиљада терориста у пограничном подручју. Сада поменуте организације формирају заједничке снаге безбедности како би биле спремне за спречавање покушаја продора терориста на њихову територију. Недавно је Москва на примеру Сирије показала да је спремна за пружање подршке борби против тероризма на веома удаљеним подручјима. Раније, током 1990-их, Русија је слала чак и оружје снагама Алијансе које су тада ратовале против талибана. И ево, данас се Кабул поново обратио Москви тражећи подршку.

Наравно, не ради се о слању руских трупа. Авганистанска армија моли само да Русија настави са испоруком хеликоптера и стрељачког оружја које је Авганистан куповао све до антируских санкција, додуше за новац добијен од Запада. Сада је трговина оружјем поново активирана. Руски представници су почетком октобра саопштили да су испоручене крупне партије стрељачког оружја и да су у току преговори о испоруци Авганистану руских јуришних хеликоптера Ми-35. Међутим, најновије изјаве са отвореном молбом да Русија помогне Авганистану, поготово у контексту незваничне посете потпредседника Абдула Рашида Дустума Москви, очигледно нису у оквирима чисто трговинских веза.

Кабул има неколико разлога за покушај да учврсти везе са Русијом. Први је објективна потреба за руским наоружањем, која све више расте у целом свету. Аутомати АК-47 не захтевају тако пажљиво одржавање као њихови амерички еквиваленти, а руски хеликоптери линије „Ми“ често су боље прилагођени ратовању у планинским условима од хеликоптера НАТО пакта. Управо та околност је и приморала Америку да пре почетка „рата санкција“ и сама од руских произвођача купује оружје за потребе авганистанске армије.

Други разлог може бити „дипломатска игра“. САД и европске земље сада испољавају мање ентузијазма у помагању Авганистану, а државни буџет ове земље не може без страних грантова и кредита, јер у том случају Авганистан не би могао да финансира многе инфраструктурне пројекте и да одржава садашњу бројност армије и полиције (преко 300 хиљада људи). Према томе, обраћање Русији може у неком смислу бити лукаво уцењивање Вашингтона у нади да ће САД повећати финансијску помоћ.

Додуше, авганистанска елита објективно почиње да испољава симпатије према Русији. Већ поменути потпредседник Дустум и раније се обраћао Русији преко медија са молбом да Москва подржи рат против талибана на северу земље. Бивши председник Хамид Карзај током последње године свог мандата такође је тежио да побољша односе са Москвом. На пример, одобравао је сједињење Крима са Руском Федерацијом и поред критике западних партнера.

Најзад, постоји вероватноћа да иза покушаја Кабула да се зближи са Москвом не стоје ни војни ни економски разлози, него политичка рачуница. За разлику од САД, које су тежиле да униште опозицију и да преговарају са појединим вођама наоружаних јуришника, Русија и Кина су тежиле да ослабе екстремисте тако што ће пореметити њихов савез са пакистанском обавештајном службом, будући да Пакистан користи талибане у борби коју за утицај на Авганистан води против Индије. И Вашингтон је покушао да постигне договор са Исламабадом, али није имао успеха. Напредак је остварен тек када су Индија и Пакистан примљени у Шангајску организацију за сарадњу (ШОС). После тог догађаја отпочели су авганистанско-пакистански преговори, а из северних подручја Пакистана стижу информације о томе да је власт најзад почела да потискује у Авганистан многе терористичке банде, које самим тим иза себе немају више мирну позадину.

У којој мери ће антитерористички савез Кабула и Москве бити озбиљан и трајан? То зависи од улоге сваког од горенаведених мотива. Међутим, већ и сами покушаји стварања таквог савеза показују да је значај Русије на Средњем истоку све већи, као и њен непосредни и посредни утицај на државе овог региона.

Аутор је политиколог, експерт Руског савета за међународна питања, стручњак за Авганистан и земље Централне Азије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“