Руске подморнице опет ће господарити Тихим океаном

Руске подморнице сада су веома активне у Тихом океану, и то у обиму какав није виђен деценијама. По први пут од Хладног рата руска Тихоокеанска флота добија нове подморнице, много боље од својих претходница – тише, боље наоружане и са већим радијусом кретања.

Судећи према студији „Руски ребаланс у Азији“ аустралијског Института за међународну политику Лоуви, окретање Русије ка Азији резултирало је планом велике обнове Тихоокеанске флоте у наредној деценији, када ће бити побољшани сви њени ресурси, од најмањег до највећег пловила.

„План подразумева да се флота опреми новим подморницама намењеним проналажењу и уништавању других пловила, као и онима опремљеним балистичким ракетама што ће допринети реализацији намере Москве да ојача своју војну силу“, стоји у наведеној студији. „Русија је у скорије време обновила тихоокеанску луку на Камчатки одакле ће оперативно деловати нове подморнице са балистичким ракетама класе ’Борејʻ. Очекује се да шест нових подморница класе ’Јасенʻ опремљених навођеним ракетама буде уведено у употребу током 2017. године, док се постојећа пловила пројеката ’Ајкулаʻ, ’Оскарʻ и ’Сијераʻ унапређују“.

Према речима руског војног аналитичара Дмитрија Горенбурга „Тихоокеанска флота ће вероватно постати највећа поморска формација Русије у наредној деценији због тога што регион који она оперативно покрива има све већи геополитички значај, али и због нагомилавања страних поморских снага у тој области“.

Подморница пројекта "Оскар". Илустрација: Reuters

Промена фокуса

Током Хладног рата совјетска Ратна морнарица била је чувена по својим изузетно великим подморницама класе „Тајфун“. Са депласманом од 48.000 тона оне су по величини могле да се мере са носачима авиона, а у односу на америчке подморнице имале су предност од 20.000 тона у овој карактеристици. Само једно испаљивање ракета са овог совјетског „левијатана” било је довољно да створи „кишу“ од 200 нуклеарних бојевих глава над непријатељским градовима или војним објектима. Међутим, после окончања Хладног рата ова величанствена пловила нису могла да опстану у борбеном саставу због потребе да се смање трошкови.

Актуелни план обнове и јачања Тихоокеанске флоте највећу пажњу посвећује проширењу ове поморске јединице, првенствено захваљујући подморницама типа „Бореј“. С обзиром да су упола мање од „Тајфуна“, оне представљају највеће одступање од некадашње совјетске доктрине о коришћењу подморница у евентуалном ратном сукобу. Класа „Бореј“ је нова генерација врло тихих руских подморница, још способнијих да преживе опасности на подводном ратишту. Њихово одржавање је јефтиније, и мања је посада. Са друге стране, оне не оскудевају у ватреној моћи, јер могу да испале 16-20 нуклеарних ракета опремљених са максимално осам бојевих глава које могу да се усмере ка различитим циљевима.

Русија планира да уместо подморница из времена Хладног рата у наоружање уврсти укупно 12 пловила типа „Бореј“, каже Горенбург. „Већ је закључен уговор о испоруци осам ових модела у неколико наредних година, а очекује се и одлука да се у следећој деценији набаве још четири. Нове подморнице вероватно ће бити унапређена верзија актуелних модела из подкласе ’Бореј IIʻ са побољшаном електроником и другим осавремењеним компонентама. Планирано је да шест подморница добије Северна, а шест Тихоокеанска флота“.

„Кузбас“, вишенаменска јуришна подморница класе „Ајкула“, још једно је моћно пловило којим ће Русија оснажити своју флоту. Подморница је опремљена двослојним антивибрацијским механизмом чија је намена да смањи њену уочљивост. Сви елементи овог система уграђени су у еластичну основу и одвојени једни од других ваздушним апсорберима ударног таласа. Оваква конструкција помаже да се умање ефекти подводних експлозија и тако заштити посада и опрема подморнице. Тренутно су у току пробне пловидбе. Очекује се да „Кузбас“ убрзо буде уврштен у састав Тихоокеанске флоте.

Руски брод класе ’Вишњаʻ. Илустрација: AFP / East News

Однос снага

Повећање броја, ватрене моћи и домета руских подморница представља још један доказ да је Русија поново у успону. Током целог Хладног рата Ратна морнарица САД се хвалила како су њене подморнице много тише, што совјетска страна, склона тајанствености, није ни покушавала да оповргне. Међутим, са отварањем Русије према свету јавност је коначно сазнала колике су, у ствари, могућности руских подморница. Њихове посаде често говоре како су у више наврата пришле веома близу америчких бродова, чији морнари нису ни слутили да се то дешава. Врло је могуће да у овим причама има више истине него што експерти могу и да претпоставе.

Адмирал Марк Фергусон, заповедник америчких поморских снага у Европи изјавио је за Си-Ен-Ен да Америка има проблем да држи корак са руским напредовањем у развоју борбених подморница и ракета. Москва у употребу уводи нова пловила која америчка морнарица теже може да открије и прати.

Наиме, оне су тише, боље наоружане и имају већи радијус кретања, приметио је он. „Ове подморнице које видимо, много су више ’невидљивеʻ за средства осматрања“, рекао је адмирал Фергусон. „Видимо да [Руси] имају много боље комплексе наоружања, системе којима могу да ракетирају копно са велике удаљености, а такође видимо и да им не мањка оперативне вештине када се нађу далеко од својих матичних лука“.

Пензионисани адмирал Џејмс Ставридис, некадашњи заповедник НАТО-а, додао је: „Данас нисмо у стању да са стопостотном прецизношћу пратимо активности руских подморница“.

Будући развој

Већ постоји план развоја нове вишенаменске нуклеарне подморнице, при чему је циљ да она буде мања и јефтинија од модела типа „Јасен“. То ће бити јуришна подморница која носи мању количину наоружања и може се поредити са америчком класом „Вирџинија“. Ратна морнарица Русије се нада да ће изградња ових подморница почети већ ове године, а планира се израда укупно 16-18 комада.

Са друге стране, Америка у свом арсеналу има 53 подморнице, али ће до 2030. године у употреби остати само 41 пловило због планова о смањењу буџета и количине наоружања. Према томе, потпуно је јасно да ће у наредном периоду америчка морнарица у овом погледу знатно заостајати за руском.

Игра мачке и миша

Већ деценијама се руске и америчке подморнице играју мачке и миша у морским дубинама. Сада се може рећи да, ма колико су подморнице САД тихе, Руси могу да их пронађу било када и било где.

У извештају сајта Strategy Page објављеном 18. фебруара 2015. године стоји следеће: „Почетком 2014. године специјалисти за откривање подморница Ратне морнарице САД имали су добар разлог да се забрину када је руски брод класе ’Вишњаʻ, опремљен средствима за осматрање и електронско извиђање, неколико пута примећен поред источне обале Флориде, у близини подморничких база и база поморске авијације. ’Вишњаʻ која је виђена близу Флориде није била сама, већ је поред ње пловио и тегљач. Оба брода су за снабдевање користила кубанске луке, где су први пут виђени у фебруару“.

„Оно што је уплашило америчке осматраче подморница била је чињеница да су моћни рачунари постали релативно јефтини и доступни и да се могу користити за откривање подморница тако што се уочавају чак и врло слаби знаци њиховог проласка, попут мрешкања површине воде над њима. Већ деценијама се зна за ове знаке кретања, само је било потребно развити довољно брзе рачунаре и осетљиве сензоре да би се подморнице пратиле у реалном времену.“

„Другим речима, више неће бити важно колико је подморница тиха, већ само да ли се креће. Експерти америчке морнарице вршили су математичка истраживања и закључили да се приближава време, уколико већ није наступило, када ће сензори бити довољно осетљиви, а рачунари довољно брзи да открију све постојеће подморнице. Оваква разматрања су вршена у академским круговима, али податак колико о томе знају морнарица или обавештајне службе представља најстроже чувану тајну. Још од почетка деведесетих Русија је имала довољно развијену рачунарску инфраструктуру и најновије комерцијално доступне технологије за развој сензора. Према томе, може се закључити да су Руси врло близу открића метода за откривање и праћење“.

Током Хладног рата највећи део подморничке флоте Русије у Тихом океану чиниле су јуришне подморнице. Намена им је била да открију и униште непријатељске подморнице, пре свега оне које могу да изврше нуклерани напад, као и брза пловила која би могла угрозити совјетске носаче балистичких ракета. У подводној арени 21. века Тихоокеанска флота добиће знатно веће капацитете и у свом саставу имаће много више подморница опремљених ракетама – сасвим довољно да Американци стално буду на опрезу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.