Руска морнарица се припрема за дуготрајне операције широм света

Велики десантни брод „Цезар Куников“. Севастопољ.

Велики десантни брод „Цезар Куников“. Севастопољ.

Алексеј Павлишак/TAСС
Операција у Сирији је показала слабе тачке руске Ратне морнарице, нарочито када је реч о логистици. Сада руску флоту очекује глобална модернизација. Војни врх намерава да обнови могућности извођења дуготрајних операција у било којој тачки Светског океана, као што је то некада могао СССР. То је на проширеној седници колегијума Министарства одбране РФ изјавио министар Сергеј Шојгу. Он је истакао да је у ту сврху неопходно развијати систем материјално-техничке подршке у оквиру ратне морнарице.

Велики десантни брод „Цезар Куников“. Севастопољ. Илустрација: Алексеј Павлишак/TAССВелики десантни брод „Цезар Куников“. Севастопољ. Илустрација: Алексеј Павлишак/TAСС

Начелник Главног штаба Ратне морнарице Русије, вицеадмирал Андреј Воложински касније је прецизирао да морнарица треба да буде спремна „за реаговање на нове претње у свакој тачки Светског океана“.

Извођење операције руских ваздушно-космичких снага у Сирији се не одвија тако лако, и поред многих позитивних оцена. То се нарочито види када је реч о логистици. Чак ни СССР није имао тако велико искуство извођења операција на великој удаљености. Русија нема заједничку границу са Сиријом, тако да су комплетну логистичку подршку операције војно-космичких снага и снабдевања Асадове армије техником и муницијом изнеле на својим плећима авијација и морнарица.

Проблеми са снабдевањем

Ратна морнарица Русије има 19 великих десантних бродова. Сви они су распоређени у различитим флотама. За логистичку подршку операцији у Сирији ангажовано је 6 транспортних бродова Црноморске, четири брода Балтичке и два Северне флоте. То међутим није било довољно, тако да је за потребе ратне морнарице било купљено неколико турских теретних бродова.

Превоз наоружања цивилним бродовима није безбедан и већ је у више наврата било потешкоћа у том погледу. На пример, у јуну 2012. године близу обала Шкотске заробљен је теретни брод „Алаид“ који је носио неколико растављених јуришних хеликоптера Ми-25 сиријске армије после ремонта у Русији. Под притиском британских власти броду је одузета полиса осигурања и он је био принуђен да се врати у Мурманск.

Био је и случај провере бродова на Кипру. Још увек је свеже сећање на прилично мутну историју са бродом Arctic Sea, који су заробили некакви „мировни еколози“. Ратне бродове, међутим, нико не претреса. Њих чувају маринци, а покушај њиховог заробљавања у неутралним водама је casus belli, тј. повод за рат, тако да њихова мисија практично не може бити заустављена.

Проблем је у томе што великих десантних бродова дефакто има мање него на папиру. Совјетски велики десантни бродови произведени крајем 1970-их и почетком 1980-их нису оспособљени за интензивну експлоатацију. Већ се доста дуго говори о потреби да њима на смену постепено дођу нови бродови. То је био један од разлога што је Русија хтела да купи француске „Мистрале“.

Изградња великих десантних бродова

После раскида уговора о куповини „Мистрала“ у медије је процурила информација о могућој модернизацији бродова совјетског пројекта „Носорог“ (последњи брод овог пројекта изграђен је 1988. године) и њиховом увођењу у експлоатацију, али засада је све остало на речима.

После наручивања „Мистрала“ руски бродоградитељи су у више наврата изјављивали да су спремни да и сами направе сличан брод. Анулирање уговора им је пружило могућност да потврде своје изјаве у пракси. Средином јануара 2016. године начелник Управе бродоградње Ратне морнарице Русије, капетан прве класе Владимир Трјапичњиков, изјавио је за медије да је дефинисан „облик универзалног десантног брода великог депласмана“, а почетак његове изградње планиран је за 2018. годину.

„То ће бити десантни брод великог депласмана. Он може да носи много технике и људства“, прецизирао је Трјапичњиков.

Може бити да се ради о универзалном десантном броду пројекта „Лавина“. Ти бродови, као и француски „Мистрали“, могу примити, носити и искрцати поморски десант на припремљену и неприпремљену обалу, уз ангажовање десантних чамаца и хеликоптера. Они могу да носе 500 припадника поморске пешадије и 50 јединица борбене технике.

Све се то дешава усред економске кризе у Русији и смањења трошкова за наоружање. Државни програм модернизације наоружања до 2025. године првобитно је требало да буде усвојен до 2015, али је одложен за 2018. годину. У том контексту, изјаве министра одбране Шојгуа о важности организационе и техничке модернизације система снабдевања морнарице уливају наду да ће до 2025. године Русија добити бар један сопствени носач хеликоптера.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: