Како је Трамп постао Путинов агент

Како је Трамп постао Путинов агент.

Како је Трамп постао Путинов агент.

Алексеј Иорш
Демократска странка САД нашла је нову паролу за своју предизборну кампању: „Трамп је агент Владимира Путина”. Додуше, засада је резултат коришћења поменуте пароле такав да је кандидат републиканаца, ексцентрични милијардер Доналд Трамп, први пут за време предизборне трке претекао бившу државну секретарку Хилари Клинтон, судећи по испитивањима јавног мњења.

Руководство демократске странке дејствује по принципу „на путу до победе добре су све методе, колико год биле прљаве”, и зато је одлучило да срамоту своје сопствене партије искористи за придобијање већине у бирачком телу.

Реч је о афери у којој је на Wikileaks процурила преписка руководилаца Националног комитета странке уочи изборне конвенције за номинацију председничког кандидата. Испоставило се (тачније, оправдале су се раније сумње) да је апарат Демократске странке на све начине ометао поштено одржавање унутарстраначких избора, радећи против Бернија Сандерса у корист Хилари Клинтон. У то прљаво коришћење „административних полуга” умешана је Деби Васерман Шулц, председница Националног комитета демократа која је после конвенције морала да поднесе оставку.

И као што поједине руске „дежурне” патриоте за све увек оптужују свуда присутни Стејт департмент, тако су сада и америчке демократе објавиле да је страначка преписка процурила у јавност после хакерског напада који је организовао Путин. Наводно, то су урадиле руске хакерске групе које раде или за Федералну службу безбедности или за војну обавештајну службу (ГРУ). Та теза је прихваћена на нивоу FBI и угледних чланова администрације Барака Обаме. Новинари из пула државног секретара Џона Керија за време сусрета у Лаосу гласно су Сергеју Лаврову поставили питање које је заправо оптужба. Шеф руске дипломатије им је дипломатски „сочно” одговорио на енглеском језику, рекавши да не жели „да користи енглеску реч од четири слова”.

Са друге стране, председник Обама се зауставио на пола корака од упућивања званичне оптужбе Москви. „Све је могуће”, рекао је он када су га новинари питали јесу ли Руси могли утицати на америчке изборе како би приволели бираче да гласају за Трампа. „Доналд Трамп је у више наврата изражавао дивљење Владимиру Путину. Ја мислим да се Трампова кампања прилично позитивно приказује у Русији”, додао је амерички председник.

Полазећи од таквог тумачења испада да се један од најважнијих циљева предизборне кампање у САД састоји у томе да буде изабран председник САД који неће бити драг Путину. Америка заиста нема важнијих проблема.

То није могао да оћути ни политички азилант у Русији Едвард Сноуден. Он је подсетио да Агенција за националну безбедност и ЦИА имају програм XKeyscore, покренут још 2013. године, који омогућава да се тачно одреди одакле тачно је кренуо хакерски напад. Управо тако је и урађено када су, на пример, хакери из Северне Кореје извршили напад на сајт компаније Sony. Овога пута администрација САД углавном износи само алузије или се у својим оптужбама позива на приватне компаније које се специјализују у области сајбер-безбедности.

Било како било, демократе користе сопствени прљави веш као оружје против Трампа, што може имати непредвидиве последице по саму Демократску странку.

Прво, искусни стручњаци за политичке технологије знају да претеривање у „негативној кампањи”, тј. блаћењу противника, може имати контраефекат, јер тако онај кога опоненти сатанизују у одређеном тренутку почиње да добија поене у народу, будући да „није лепо толико безочно блатити човека”. Зато је Трамп, судећи по анкетама, сада први пут престигао Клинтонову за 3-5%.

Друго, како је заједљиво приметио један од идеолога републиканских десничара Патрик Бјукенен, одговарајући на оптужбе демократа, Америка је „прва почела” да се меша у политику других земаља, још од Хладног рата, користећи у ту сврху свемогуће НВО (што је изазвало узвратну реакцију у виду ограничавања њиховог деловања, не само у Русији, него и у Кини, а однедавно и у Израелу) и разне методе прислушкивања и праћења преко интернета.

Поред тога, инсистира Бјукенен, ако су Руси заиста хакерском акцијом преузели и објавили преписку демократа, онда им треба дати Пулицерову награду за новинарство јер су открили прљаве методе манипулације и подривања принципа поштених избора.

Управо тако је почетком 1970-их поступио лист The New York Times, објавивши тајне документе администрације Кенедија и Џонсона везане за припрему рата у Вијетнаму, када су откривене врло прљаве методе и провокације. За објављивање тих „папира из Пентагона” лист је добио Пулицерову награду 1971. године. Зашто сада за исто то не наградити Путина, саркастично се пита Бјукенен.

Ја се у извесном смислу слажем са њим. Из готово 20.000 писама чланова управе демократске странке, које је објавио Wikileaks, произилази да Хилари Клинтон на унутарстраначким изборима није однела потпуно поштену победу. Трамп нема никакве везе са тим. Као ни Путин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.