Манга и аниме за Курилска острва

У уторак, 5. фебруара, генерални секретар Јапанског кабинета министара Јошихиде Суга најавио је формирање специјалног тима за унапређење позиције Токија у територијалним споровима са Русијом, Кином, Јужном и Северном Корејом. Поменути званичник је истакао да ће у тзв. Пројектно-истраживачки одсек за територијална питања и суверенитет бити укључено 15 сарадника и одређени број независних експерата. Они треба да анализирају позиције суседних земаља у територијалним споровима.

На који начин Јапанци мисле да у територијалном спору са Русијом пропагирају своје циљеве разјаснио нам је главни научни сарадник Института за оријенталне студије Руске академије наука (РАН), доктор политичких наука, професор Универзитета Такушоку (Токио) Василиј Молодјаков, који живи и ради у Јапану од 1995.

vz.ru: Г. Молодјаков, какву нову врсту пропаганде би могао да осмисли овај специјални информативни тим?

Василиј Молодјаков: Сумњам да би Јапанци могли да осмисле било шта ново. У том погледу јапанску бирократију не одликује нека посебна иновативност. Јапан је у великој мери склон потцењивању, па чак и игнорисању позиције друге стране. То је посебно евидентно у територијалним питањима, и то не само са Русијом.

Пошто је њихова позиција једина исправна, они сматрају да други немају избора него да се сложе са њом. Уколико дође до неслагања, Јапанци покушавају да објасне своју позицију изнова и изнова.

vz.ru: Можда то буде ипак нека нова стратегија којом ће се оријентисати на одређене делове друштва?

В.М.: Може се претпоставити да ће циљна група на коју ће се фокусирати бити млади. Немојте се изненадити ако средство за то буду манга, аниме и сродни јапански жанрови.

Нагласак је пре свега на историјским аспектима. Они ће размишљати на овакав начин: уколико се поново објасни руској јавности да су јужни Курили „древна јапанска земља“, она би са одушевљењем требало да прихвати ове аргументе и вероватно да се обрати свом председнику са молбом да преда ове територије Јапану. Колико је реалистичан такав став можете сами проценити.

vz.ru: Каква је била досадашња јапанска пропаганда у Русији?

В.М.: Активности у том смеру почеле су крајем 1980-их, а посебно су изражене биле 90-их година прошлог века. У те сврхе је припремљен низ публикација. Једна од њих је књига објављена 2000. под називом „Путокази на путу до мировног споразума између Русије и Јапана: 88 питања грађана Русије“. На ту књигу су руски стручњаци написали мудар одговор: „Русија и Јапан: пропуштени путокази на путу до мировног споразума“.

Идеја да су јужни Курили традиционално јапанска територија коју је Совјетски Савез незаконито присвојио упорно је пласирана кроз руску штампу током 1990-их. Ту идеју је чак подржавао известан број руских посматрача, па чак и поједини научници јапaнисти. Тачка гледишта да „оно што је отето треба вратити“ (како су тада говорили) 1990-их година се сматрала политички коректном. Руско јавно мнење и научна јавност сада имају другачији став.

Зато претпостављам да ће се специјални тим за пропаганду из Токија пре свега „борити“ за буџетна средства.

vz.ru: Да ли постоји посебна пропаганда Токија усмерена на становнике Сахалина?

В.М.: Управо су у Сахалинској Области људи најмање пројапански настројени. Као што су показала у више наврата спроведена истраживања јавног мнења, проценат Руса који се негативно односе према Јапану није претерано висок, али када су у питању региони он је прилично висок управо у Приморском крају и у Сахалинској Области. Та циљна група у овом тренутку не би била од користи за Јапан.

vz.ru: Колико је уопште за Јапанце тренутно важно потписивање мировног споразума са Москвом?

В.М.: Јапан није спољнополитички приоритет Русије, нити је Русија спољнополитички приоритет Јапана. Међутим, потписивање мировног споразума свакако је пожељно. Боље је имати коначно признату демаркирану границу, него територијални проблем.

Јапан полаже право на јужна острва Курилског архипелага: Итуруп, Кунашир, Шикотан и Хабомаи. Москва остаје при томе да су јужна Курилска острва постала део Совјетског Савеза након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима не може бити доведен у питање.

Истовремено се води и спор између Јапана и Кине око острва Диаоју (Сенкаку). Односи су се посебно заоштрили почетком јесени када су јапанске власти објавиле национализацију острва, пошто су их откупиле од приватних власника. То је изазвало оштру реакцију кинеског руководства и талас немира широм земље усмерених против Јапана.

Што се тиче спора са Сеулом, камен спотицања представљају острва Токто. Овај удаљени ненасељени архипелаг званично је под контролом Јужне Кореје која тамо поседује мали гарнизон. Међутим, Токио инсистира да га је Јужна Кореја наводно незаконито окупирала после 1945.

Росијскаја газета. Сва права задржана.