Коме одговара улазак Црне Горе у НАТО?

Одлука црногорског парламента да усвоји резолуцију о подршци уласку Црне Горе у НАТО представља наставак доследног политичког курса црногорских власти који је усмерен на „европеизацију” земље и потиче још из 1999. године, сматра др Владимир Путјатин, научни сарадник Катедре за Источне и Јужне Словене Московског државног универзитета. У локалним медијима већ годинама је присутна пропаганда позитивног имиџа алијансе и идеје уласка земље у НАТО.

„По свему судећи, то је коначна одлука, чију реализацију највероватније неће осујетити чак ни референдум, уколико изненада буде организован”, сматра експерт.

Црна Гора жури у НАТО не размишљајући о последицама

Црна Гора je у смислу слања одговарајућег сигнала Европи и Русији „најбезболнији“ кандидат алијансе.

За резолуцију је гласало 50 посланика од укупно 81, против је било 26 гласова, а три су била уздржана.

По речима др Никите Бондарева, шефа балканског сектора Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), у том питању је, поред одлуке парламента, крајње важан и став САД, а оне благонаклоно коментаришу идеју уласка Црне Горе у НАТО и карактеришу малу приморску републику као „идеалног кандидата” за чланство у алијанси.

Да ли је народ против?

Независне анкете сведоче да се бар половина становништва Црне Горе изјашњава против уласка у НАТО. Са друге стране, премијер Мило Ђукановић се редовно позива на податке других анкета, које су спровеле социолошке агенције лојалне црногорским властима. Према резултатима тих анкета, улазак у алијансу подржава апсолутна већина грађана Црне Горе.

Руски експерти, међутим, истичу да актуелност уласка у НАТО са становишта државности Црне Горе није нимало очигледна.

„У случају са Македонијом улазак у НАТО би могао бити гаранција да неће бити допуштени национални сукоби између Македонаца и Албанаца, као ни преиспитивање важећег устава. Међутим, ситуација у Црној Гори је потпуно другачија. Није, наиме, јасно какву корист сами Црногорци могу имати од уласка у НАТО. Они од тога неће ништа ни добити, ни изгубити”, каже Бондарев.

Одлука црногорског парламента није импулсиван потез, него логичан завршетак дуготрајног процеса, који је почео одмах по изласку Црне Горе из заједничке државе са Србијом, каже др Александар Пивоваренко, научни сарадник Одељења за савремену историју Института за славистику Руске академије наука. Није толико важна сама чињеница да Црна Гора улази у НАТО, колико је важан међународни контекст у коме се то дешава, нагласио је експерт.

„Неутралност Црне Горе“ звучи као политички оксиморон

Русији ће као важан оријентир у кориговању политике према Црној Гори послужити чињеница да се убудуће по питању спољне политике Црне Горе не треба обраћати Подгорици, него седишту Северноатлантске алијансе у Бриселу.

„Једно је ући у организацију у време међународне стабилности (као што је био случај када је НАТО проширен 2004. године). Нешто сасвим друго је постати њен члан у јеку ескалације међународне напетости. Не мислим да је Црна Гора ’драги пријатељ’ Брисела (мада ће званичници алијансе до краја године говорити супротно). За НАТО је она само бела мрља на карти, коју треба обојити да би се ’затворило’ балканско приморје и да би алијанса поправила сопствени имиџ”, сматра руски експерт.

Русија ни „своја” ни „туђа”

У војном смислу, као, уосталом, и у другим сферама, Црна Гора је превише мала да би могла променити однос снага на Балкану, али њен улазак у северноатлантски војни блок у садашњим околностима ставља тачку на уздање руских грађана и црногорске опозиције у развој традиционалних „братских” односа Црне Горе и Русије, каже Владимир Путјатин. По његовим речима, сада ће већ може са сигурношћу говорити „о доследној антируској политици црногорских власти”.

Улазак Црне Горе у НАТО дефакто не представља никакву опасност по Русију, утолико пре што је већина балканских земаља већ ступила у алијансу, слаже се Никита Бондарев. „Међутим, то би могао бити сигнал за балканске земље које још увек нису чланице НАТО-а да интензивирају своју интеграцију у алијансу. У том случају би последице биле далеко озбиљније. Ако се НАТО пакту придружи Босна и Херцеговина, то ће довести у питање постојање Републике Српске као такве, а уколико Србија уђе у алијансу, биће то изнуђено одустајање од става према Косову. Другим речима, Црна Гора по овом питању може бити она грудва која се котрља низ падину и постаје све већа”, објашњава експерт.

За Русију улазак Црне Горе у НАТО нема велики значај, истиче и Александар Пивоваренко, и додаје да напуштање ванблоковског статуса Црне Горе неће осетно негативно утицати на позиције Русије у региону.

„Москва никада није отворено осудила тежњу ове земље да уђе у НАТО. Руси су увек говорили да је то унутрашња ствар самих Црногораца. Друга је ствар што такву одлуку треба добро одвагати и узети у обзир мишљење сваког грађанина. Утолико пре што је Црна Гора земља у којој је тако нешто могуће урадити. Што се тиче нивоа економске сарадње између наших земаља, он се неће мењати. Мађарска је чланица НАТО-а, исто тако и Хрватска и Грчка, али Русија има развијенију пословну сарадњу са тим земљама него са Црном Гором”, истиче Пивоваренко.

Росијскаја газета. Сва права задржана.