Право вета у Савету безбедности УН

Уочи 70. заседања Генералне скупштине УН, недавно одржаног у Њујорку, Француска је поднела предлог да се сталним чланицама Савета безбедности ограничи право вета. Русија се успротивила тој иницијативи констатацијом да у њој, по речима сталног представника РФ при УН Виталија Чуркина, „има много емоција и популизма”. „Руска реч” је прикупила чињенице које су везане за ово веома важно право.

Право вета има пет сталних чланица Савета безбедности УН. То су, како се наводи на сајту УН, земље које су одиграле „кључну улогу” у стварању ове организације: Велика Британија, Кина, Русија, САД и Француска.

Право вета омогућава да се блокира свака резолуција Савета безбедности УН независно од њеног садржаја, изузев оних које се тичу процедуралних питања.

На праву вета за сталне чланице Савета безбедности инсистирао је совјетски лидер Јосиф Стаљин на Конференцији у Јалти у фебруару 1945. године.

Недавно је Француска покренула иницијативу за реформисање механизма примене права вета у Савету безбедности УН. Париз предлаже да се сталне чланице Савета безбедности УН договоре о томе да неће користити своје право вета у случају потребе за спречавањем масовних злочина. „То је колективна и добровољна обавеза сталних чланица. Она не захтева уношење било каквих измена у Повељу УН и примењиваће се искључиво у случају озбиљног и масовног угрожавања људских живота као што су геноцид, злочини против човечности и крупни ратни злочини”, објаснио је иницијативу Париза амбасадор Француске у Русији Жан Морис Рипер у интервјуу за лист „Коммерсант”.

Поједине земље, међу којима је и Украјина, подржале су француску иницијативу.

Русија је против тога да се сталним чланицама Савета безбедности УН ограничи право вета. Како је изјавио стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин, „право вета је оно што нас свакога дана приморава да тражимо компромис око докумената које припремамо у Савету безбедности УН”. „То што смо свесни да неко може блокирати резолуцију приморава нас да не стављамо на гласање којешта, него да износимо само добро припремљене документе, за које смо сигурни да ће их прихватити свих пет сталних чланица”, цитира Чуркина „Коммерсант”. Осим тога, по речима руског дипломате, „ниједна стална чланица Савета безбедности УН никада неће ратификовати амандман који подразумева укидање права вета”.

Према информацијама са сајта УН, сталне чланице су од 1946. године искористиле право вета укупно 237 пута, најчешће приликом разматрања ситуације на Блиском истоку и на југу Африке, 41 пут да не би допустиле примање нових чланица у УН и 43 пута да блокирају именовање новог генералног секретара.

Совјетски Савез је активно користио право вета до почетка 1970-их. Од 1946. до 1970. године СССР је блокирао укупно 80 резолуција, а укупно је 90 пута искористио право вета.

Откако је Русија 1991. постала правна наследница Совјетског Савеза, искористила је ово право 13 пута, а први пут у мају 1993. године против резолуције о финансирању Мисије УН на Кипру.

У 2015. години је Русија већ два пута искористила право вета. Најпре је 8. јуна блокирала нацрт резолуције везане за трагичне догађаје у Сребреници 1995. године. У том документу се убиство око 8 хиљада босанских муслимана у овој енклави третира као геноцид. Затим је 29. јула одбацила предлог да се формира међународни трибунал за кривично гоњење виновника трагедије малезијског Боинга у Украјини у јулу 2014. године.

САД су 79 пута искористиле право вета. У 42 случаја су уложиле вето на резолуције које су биле критичне за Израел, док су од почетка 1990-их блокирале 14 резолуција, од којих су се готово све тицале ситуације на Блиском истоку.

Велика Британија је уложила вето 29 пута, Француска 16 пута, док је Кина искористила то право 9 пута. До 1971. године је Кину у Савету безбедности УН представљао Тајван, који је само једном уложио вето. Кина је од 1991. године осам пута уложила вето, од тога шест пута заједно са Русијом.

Коришћење права вета у Савету безбедности УН

Укупно 237 пута, најчешће приликом разматрања ситуације на Блиском истоку и југу Африке

41 пут – спречавање примања нових чланица у УН

43 пута – блокада именовања новог генералног секретара

Појединачне земље

СССР / Русија – 103 пута

САД – 79

Велика Британија – 29

Француска – 16

Кина – 9

Од 1991. године

Русија – 13 пута

САД – 14

Кина – 8 (од тога 6 заједно са Русијом)

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“