Да ли је могуће израчунати колико Русију кошта операција у Сирији?

Може ли се проценити колико кошта руска операција у Сирији? Без увијања треба одмах рећи да то није могуће. Пробаћемо да објаснимо због чега.

Новац који се издваја за одбрану и безбедност у Русији је затворена тема. То се може критиковати или се сматрати нормалним, али је тако како је. Не може се тачно рећи из којих средстава се финансира операција руске авијације у Сирији – да ли из средстава која званично постоје у буџету Министарства одбране или, рецимо, из додатних издвајања из државног буџета? Прва варијанта је вероватнија. Званична информација о војним трошковима није доступна јавности, што омогућава да се говори само о висини могућих трошкова операције.

У овом тренутку се под операцијом Ваздушно-космичких снага Русије подразумева, пре свега, јединица руске авијације која је размештена у ваздухопловној бази Хмеимим. Она се састоји, по речима званичног представника Министарства одбране Игора Конашенкова, од преко 50 авиона и хеликоптера, међу којима је 12 бомбардера Су-24М, 12 јуришних авиона Су-25, четири ловца Су-30СМ и шест најновијих бомбардера Су-34. То је мање од 2% укупног броја руских војних летелица (та информација такође није доступна, али се може проценити да руско ратно ваздухопловство поседује укупно 3000 до 3500 летелица свих врста).

Русија преузела иницијативу у Сирији

Руска операција у Сирији изменила је ситуацију у зони борбених дејстава.

Може се предпоставити да Русија неће куповати неке додатне летелице због операције у Сирији и да ће искористити оне које већ има у свом арсеналу. Према томе, авијацијска група ће се састојати од летелица које руска армија свакако већ поседује, тако да би било помало неразумно убрајати њих у „трошкове операције“. Једини извор могућих трошкова је губитак или оштећење летелица (услед техничког квара, дејства непријатеља или других разлога), као и већа амортизација тих летелица због интензивне експлоатације.

То се, узгред буди речено, тиче и људства. Операцију ће вршити официри и добровољци по уговору. Нема основа за предпоставку да ће операција у Сирији захтевати повећање војног контингента. Па ипак, учесници операције у Сирији вероватно ће добити и додатни хонорар.

Треба такође и поменути „потрошни материјал“, тј. гориво, мазива и авијацијску муницију. Вероватно је потрошња горива у авионима за време операције у Сирији већа од количине потребне за свакодневну борбену обуку и патролирање ваздушног простора Русије (не рачунајући војне вежбе), али је тешко рећи за колико је већа. Што се тиче наоружања, у Сирији се користе углавном старе бомбе и ракете којих у арсеналу има довољно. Међу нове моделе које примењује руска авијација спадају бомбе КАБ-500С, КАБ-250С и РБК-500СПБЕ.

Цена и потрошња горива и наоружања није позната, а незахвално је бавити се проценом тих сума на основу извора доступних јавности. При томе треба узети у обзир и то да последњих година руско ратно ваздухопловство врши врло интензивну борбену обуку и редовно изводи велике војне вежбе, које се по своме обиму могу поредити са операцијом Војно-космичких снага у Сирији, а често су чак и неупоредиво обимније од ње.

Поред Војно-космичких снага у операцији у Сирији непосредно учествују и снаге Ратне морнарице РФ. Група бродова на челу са главним бродом црноморске флоте, ракетном крстарицом „Москва“, маневрише у источном делу Средоземног мора. Она покрива и обезбеђује операцију у Сирији.

Седмог октобра се операцији придружила и Каспијска флотила чији бродови су ракетирали непријатељске циљеве применивши 26 крстарећих ракета великог домета ЗМ14 ракетног система „Калибар-НК“. Али и ту није могуће проценити колико кошта искоришћено наоружање, док ће поређење са коштањем америчког „Томахавка“ или извозне верзије „Калибра“ вероватно пре унети збрку у ово питање него што ће одговорити на њега.

Москва хоће да Сиријци сами победе „Исламску државу”

Кремљ није прокоментарисао вест телевизије CNN о томе да Руска Федерација припрема копнену операцију у Сирији. Руски експерти, међутим, углас тврде да Москва неће дозволити дубље увлачење у тај конфликт и да ће се ограничити нападима из ваздуха.

Могуће је да је највећа ставка трошкова пружања помоћи легитимној власти у Сирији испорука наоружања, војне технике и другог терета десантним бродовима руске морнарице, која је у штампи добила назив „Сиријски експрес“. Поред цене самог терета и трошкова његове доставе треба узети у обзир и велико оптерећење бродовае који учествују у достави, јер оно повећава трошкове амортизације и техничког одржавања. Ни ту није могуће проценити конкретну суму, а било какви незванични прорачуни неће бити објективни.

И најзад, не зна се да ли Дамаск плаћа наоружање достављено „сиријским експресом“, и ако плаћа, колико га плаћа. Може се додуше, предпоставити да је Сирија исцрпљена ратовањем и бар у овом тренутку не може у потпуности да плати достављено оружје.

Тиме се не завршава број непознатих у овој једначини, без којих није могуће проценити колико кошта операција у Сирији. Ми не знамо тачно какве снаге и средства користи Министарство одбране и друге структуре да би се обезбедила дејства морнарице и авијације. Не можемо чак ни приближно проценити како ће операција у Сирији утицати на курс рубље, цену нафте и продају руског наоружања и војне технике у иностранству, а без тих података не може се говорити ни о скривеним пратећим добицима (или можда губицима?). Према томе, у овом тренутку није могуће проценити трошкове које Русија издваја за операцију у Сирији, тако да су све конкретне процене најобичнија спекулација.

Росијскаја газета. Сва права задржана.