Да ли је могуће израчунати колико Русију кошта операција у Сирији?

Су-24 полеће са војне базе Хмејим у Латакији.

Су-24 полеће са војне базе Хмејим у Латакији.

РИА Новости
Наводимо неколико разлога због којих ће сваки покушај да се израчуна колико кошта руска операција у Сирији бити узалудан.

Може ли се проценити колико кошта руска операција у Сирији? Без увијања треба одмах рећи да то није могуће. Пробаћемо да објаснимо због чега.

Новац који се издваја за одбрану и безбедност у Русији је затворена тема. То се може критиковати или се сматрати нормалним, али је тако како је. Не може се тачно рећи из којих средстава се финансира операција руске авијације у Сирији – да ли из средстава која званично постоје у буџету Министарства одбране или, рецимо, из додатних издвајања из државног буџета? Прва варијанта је вероватнија. Званична информација о војним трошковима није доступна јавности, што омогућава да се говори само о висини могућих трошкова операције.

У овом тренутку се под операцијом Ваздушно-космичких снага Русије подразумева, пре свега, јединица руске авијације која је размештена у ваздухопловној бази Хмеимим. Она се састоји, по речима званичног представника Министарства одбране Игора Конашенкова, од преко 50 авиона и хеликоптера, међу којима је 12 бомбардера Су-24М, 12 јуришних авиона Су-25, четири ловца Су-30СМ и шест најновијих бомбардера Су-34. То је мање од 2% укупног броја руских војних летелица (та информација такође није доступна, али се може проценити да руско ратно ваздухопловство поседује укупно 3000 до 3500 летелица свих врста).

Може се предпоставити да Русија неће куповати неке додатне летелице због операције у Сирији и да ће искористити оне које већ има у свом арсеналу. Према томе, авијацијска група ће се састојати од летелица које руска армија свакако већ поседује, тако да би било помало неразумно убрајати њих у „трошкове операције“. Једини извор могућих трошкова је губитак или оштећење летелица (услед техничког квара, дејства непријатеља или других разлога), као и већа амортизација тих летелица због интензивне експлоатације.

То се, узгред буди речено, тиче и људства. Операцију ће вршити официри и добровољци по уговору. Нема основа за предпоставку да ће операција у Сирији захтевати повећање војног контингента. Па ипак, учесници операције у Сирији вероватно ће добити и додатни хонорар.

Треба такође и поменути „потрошни материјал“, тј. гориво, мазива и авијацијску муницију. Вероватно је потрошња горива у авионима за време операције у Сирији већа од количине потребне за свакодневну борбену обуку и патролирање ваздушног простора Русије (не рачунајући војне вежбе), али је тешко рећи за колико је већа. Што се тиче наоружања, у Сирији се користе углавном старе бомбе и ракете којих у арсеналу има довољно. Међу нове моделе које примењује руска авијација спадају бомбе КАБ-500С, КАБ-250С и РБК-500СПБЕ.

Цена и потрошња горива и наоружања није позната, а незахвално је бавити се проценом тих сума на основу извора доступних јавности. При томе треба узети у обзир и то да последњих година руско ратно ваздухопловство врши врло интензивну борбену обуку и редовно изводи велике војне вежбе, које се по своме обиму могу поредити са операцијом Војно-космичких снага у Сирији, а често су чак и неупоредиво обимније од ње.

Поред Војно-космичких снага у операцији у Сирији непосредно учествују и снаге Ратне морнарице РФ. Група бродова на челу са главним бродом црноморске флоте, ракетном крстарицом „Москва“, маневрише у источном делу Средоземног мора. Она покрива и обезбеђује операцију у Сирији.

Седмог октобра се операцији придружила и Каспијска флотила чији бродови су ракетирали непријатељске циљеве применивши 26 крстарећих ракета великог домета ЗМ14 ракетног система „Калибар-НК“. Али и ту није могуће проценити колико кошта искоришћено наоружање, док ће поређење са коштањем америчког „Томахавка“ или извозне верзије „Калибра“ вероватно пре унети збрку у ово питање него што ће одговорити на њега.

Могуће је да је највећа ставка трошкова пружања помоћи легитимној власти у Сирији испорука наоружања, војне технике и другог терета десантним бродовима руске морнарице, која је у штампи добила назив „Сиријски експрес“. Поред цене самог терета и трошкова његове доставе треба узети у обзир и велико оптерећење бродовае који учествују у достави, јер оно повећава трошкове амортизације и техничког одржавања. Ни ту није могуће проценити конкретну суму, а било какви незванични прорачуни неће бити објективни.

И најзад, не зна се да ли Дамаск плаћа наоружање достављено „сиријским експресом“, и ако плаћа, колико га плаћа. Може се додуше, предпоставити да је Сирија исцрпљена ратовањем и бар у овом тренутку не може у потпуности да плати достављено оружје.

Тиме се не завршава број непознатих у овој једначини, без којих није могуће проценити колико кошта операција у Сирији. Ми не знамо тачно какве снаге и средства користи Министарство одбране и друге структуре да би се обезбедила дејства морнарице и авијације. Не можемо чак ни приближно проценити како ће операција у Сирији утицати на курс рубље, цену нафте и продају руског наоружања и војне технике у иностранству, а без тих података не може се говорити ни о скривеним пратећим добицима (или можда губицима?). Према томе, у овом тренутку није могуће проценити трошкове које Русија издваја за операцију у Сирији, тако да су све конкретне процене најобичнија спекулација.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“