Русија преузела иницијативу у Сирији

Москва је спречила пораз Дамаска и сада очекује да ће то бити нови адут у односима са Западом и шанса да се дође до компромиса под условима који су прихватљиви за Русију.

За две недеље, колико је прошло од почетка војне операције Русије у Сирији против организације „Исламска држава“ (забрањене у Русији), дошло је до очигледних промена у зони конфликта. Како је изјавио представник сиријске армије генерал Али Мајхуб, регуларна армија је успоставила контролу над многим насељима, а припадници „Исламске државе“ су претрпели значајне губитке. Сиријски амбасадор у Москви Ријад Хадад саопштио је да је од 30. септембра, када је почела операција Руске Федерације „уништено око 40% инфраструктуре ’Исламске државе’ (ИД)“.

Истовремено је из Вашингтона стигла вест о затварању пројекта подршке одредима умерене сиријске опозиције. „Ја сам од самог почетка био скептичан према идеји да се формира та квазиармија у Сирији“, био је принуђен да призна председник САД Барак Обама у интервијуу за телевизију CBS. Министар одбране САД Ештон Картер саопштио је 9. октобра одлуку америчке администрације да одустане од даље реализације програма везаног за формирање и наоружавање одреда умерене сиријске опозиције који кошта 500 милиона долара.

Повратити територије пре зиме

Реакција Запада на руску војну интервенцију у Сирији није хомогена. Француска и Немачка су ублажиле реторику, док Велика Британија и САД изражавају „забринутост” и оптужују Москву да „напада погрешну страну”, тј. такозвану „умерену сиријску опозицију”, али не желе да именују представнике тих „умерених”, јер се у суштини ради о групама које се мало разликују од „Исламске државе”.

Последњих недеља је највише пажње у Сирији посвећено руским ваздушним нападима на положаје ИД, али и вест о томе да „Слободна сиријска армија“ фактички престаје да постоји као делотворна сила, која је способна да се супротсави Дамаску, сведочи о још једној кардиналној промени у сиријском конфликту који траје преко четири године.

С обзиром на новонасталу ситуацију у региону, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров предложио је 12. октобра Сједињеним Америчким Државама и њиховим партнерима да се договоре о „подели рада“. Москва предлаже да се коалиција на челу са САД бори против ИД у Ираку, чије власти су затражиле помоћ од Вашингтона, док би се за то време Русија борила против припадника ИД у Сирији. Руски министар је такође саопштио да је Москва спремна за „сарадњу са патриотским одредима наоружане опозиције“ у циљу њиховог укључивања у политички процес. Председник РФ Владимир Путин је у програму телевизије „Россия 1“ рекао да је циљ руске политике у Сирији „стабилизовање легитимне власти (у Сирији – прим. ред.) и стварање услова за тражење политичког компромиса“.

О таквој потреби неочекивано су почеле да говоре и земље које су по питању Сирије највећи опоненти Москве. „Све државе које учествују у конфликту или подржавају једне или друге групације треба да се укључе у свеобухватни дијалог. Међу њима су и Иран и Русија“, изјавио је 13. октобра генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг. Премијер Турске Ахмет Давутоглу изјавио је да је Анкара спремна „за преговоре са Русијом и Ираном о решавању сиријског конфликта“, а министар спољних послова Саудијске Арабије Мухамед бин Салман изјаснио се за „постепено кретање ка прелазном периоду уз учешће представника актуелне сиријске власти и опозиције“.

Експерти који су дали изјаве за „Комерсант“ сматрају да је Русија онемогућила војну победу Асадових противника у њиховој борби против Дамаска и тиме добила нову шансу да преузме иницијативу и обнови мировни процес у Сирији, и да га затим оконча постизањем компромиса под условима који су прихватљиви за Москву. „Када у Сирији данас не би било терориста становништво би преко својих представника могло да отпочне дијалог. Немогуће је, међутим, водити било какве преговоре са племенским вођама све док њихове територије заузимају терористи“, изјавио је за Комерсант шеф Института за Блиски исток Јевгениј Сатановски. „Кључно питање је да ли ће грађани Сирије добити могућност да слободно учествују у дијалогу. Засада они такву могућност немају. Међутим, руски напади на многобројне исламистичке терористичке групације у Сирији стварају шансу да се политички процес обнови“.

Хоће ли Асадови противници добити ракете „земља-ваздух

Са Јевгенијем Сатановским се слаже и Сергеј Маркедонов, доцент Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука (РГГУ). „Став Москве је од почетка био такав да се не сме дозволити свргавање председника Асада ради рушења његовог режима док се не добије одговор на питање шта ће после тога бити. Данас Москва покушава да створи ситуацију у којој ће се Запад према њој, по питању Сирије, односити као према равноправном партнеру чији аргументи се озбиљно схватају“, изјавио је Маркедонов. „Као што показује историја светске дипломатије, војни адут у таквим преговорима је аргумент који има тежину“.

Ово је скраћена верзија текста. Интегрална верзија на руском језику: http://www.kommersant.ru/Doc/2831142

Росијскаја газета. Сва права задржана.