Како руски експерти тумаче тврдње академика Костића

Академик Владимир Костић дао је 18. октобра у радио-програму неколико неочекиваних изјава. Он је савез са Русијом окарактерисао као „вештачку алтернативу“, и свој однос према Европској унији описао речима песника: „повраћаћу, ја ћу у рај ићи“. „Историјска реалност је да су много веће нације од нас губиле своје основе. Нико од нас не сме да тражи да заборавимо Косово, јако је битно да себе пројектујемо у будућност, а жртвовање нема никаквог другог смисла сем још једног погрешног корака у српској историји“, рекао је академик.

Нека је то заиста и чињенично стање да Београд не контролише Косово, ипак је непристојно стајати на рану, објашњава у своме коментару за Вести FM Алексеј Мартинов, политиколог и директор Међународног института за новоформиране државе.

„Ја бих рекао да садашња Србија има две ране. Мислим на Косово и на Русију. Косово је за Србе свакако део тела који је својевремено ампутиран без анестезије. А односи са Русијом су за сваког Србина крајње важно питање. Многи Срби доживљавају Русију као мајку, или као старију сестру, ако хоћете. И многи се Срби одвајкада управо тако односе према Русији”. Експерт сматра да представник српских академика није случајно изабрао та два питања. На тај начин се сондира јавно мњење преко човека који у земљи заузима прилично висок и угледан положај. Уосталом, ово није први пут да се примењује таква тактика прекидања историјских веза. „Нажалост, све упућује на то да у Србији, као и у Русији, постоји одређена категорија научне интелигенције која, да тако кажемо, зависи од западних грантова, и природно је што постоји и такво мишљење“.

„Косово је последња фаза сукоба између двају светских центара“

Новинар Александар Коц, један од иницијатора ослобађања српских држављана из заробљеништва у Либији, у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ прича о Србима и Србији, магловитој будућности Либије, зашто се Косово више не труди да изгледа муслимански, перспективама ове покрајине, свом истраживању трговине органима, али и о поруци коју „влада Косова“ има за Русију.

Костићево декларисање у целини се уклапа у захтеве Европске уније, а они се своде на одустајање од Косова, на приврженост евроинтеграцији и одустајање од посебних односа са Русијом, објашњава за „Руску реч“ Георгиј Енгељгарт, научни сарадник Одељења за савремену историју и социјално-политичке проблеме земаља Источне Европе Института за славистику Руске академије наука.

„Важан корак на путу одустајања од Косова и посебних односа са Русијом је изјава шефа угледне националне културне институције. Костић је ’грудима’ заштитио политичаре и отворио им пут. Без обзира да ли је тај његов интервју био спонтан или унапред осмишљен, ефекат је управо такав”, сматра експерт и подсећа на реакцију премијера Вучића, који је само мало прекорио председника Академије, али му је истовремено пружио и политичку заштиту изјавом о недопустивости гоњења за исказано мишљење.

„Изјаве Владимира Костића изазивају недоумицу. Он је, на пример, рекао да сви треба да схвате да Косово де јуре и дефакто већ није део Србије. Дефакто није, али де јуре се Косово по Уставу Србије третира као део земље, а Устав засада нико није ревидирао”, коментарише за „Руску реч” изјаве српског академика др Никита Бондарев, старији научни сарадник Руског центра за стратешка истраживања (РИСИ). Могуће је да је оштром Костићевом изјавом владајућа странка одиграла некакву политичку комбинацију, претпоставља експерт.

„Не треба губити из вида да избор председника САНУ потврђује парламент, и да на ту функцију не може доћи човек кога не подржава владајућа странка. Другим речима, Костић је човек који априори одговара владајућој странци, тј. напредњацима. И ту је у вези са примањем Косова у Унеско, до кога још није дошло, а такође у вези са разговорима о могућности учлањивања Косова у Еврокомору, властима био потребан некакав повод да се народу Србије дају позитивни сигнали поводом Косова. У том моменту се појављује Костић, који је апсолутно лојалан владајућим круговима, и даје некакву изјаву коју Николић и Вучић демантују и тако демонстрирају свој патриотизам”, објашњава Бондарев.

Костић је уједно рекао да у Србији нико нема политичке храбрости да јавно и детаљно разматра проблем Косова, и то је веома занимљива изјава, додаје експерт.

„О питању Косова треба разговарати, а многи српски политичари често једноставно немају храбрости да отпочну разговор о ономе што се заиста дешава у региону. А дешава се катастрофа на Косову. Ако о томе не почне наглас да се прича, испоставиће се да многи људи који живе у Србији уопште немају представу о ономе што се тамо дешава. Тешко да Костић може бити човек који иницира тако отворену јавну дискусију – то је јасно. Али сама дискусија је неопходна и важна. Ако ништа друго, то се види по чињеници да српско јавно мњење нема појма како се треба супротставити Костићевим инсинуацијама”, сматра Бондарев.

Зашто је руска војска напустила Косово?

Таква дискусија је неопходна и по питању односа са Русијом, наставља он.

„Костић нигде не објашњава свој став о ’извештачености’ односа са Русијом и одсуству алтернативе када је реч о путу у ЕУ и НАТО. Уверен сам да су руске власти и руски експерти спремни за такву дискусију. Ступање у ЕУ и НАТО има алтернативу, и Русија има шта да понуди. Резултат такве свеобухватне дискусије може бити схватање да заправо ЕУ нема шта да понуди Србији осим стагнације коју сада доживљавају суседне земље Бугарска, Румунија и Грчка. А Русија има шта да понуди. Питање је само да ли је таква дискусија потребна силама које контролишу српске медије? Нисам сигуран да им је потребна. У садашњим условима таква дискусија за њих може бити политички несврсисходна”, изјавио је експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.