Робинзон из тајге: Бегунац провео 11 година у шумама Камчатке и вратио се у војску

Леонид Дуркин из Таганрога, града у Ростовској области Русије (954 км јужно од Москве), добио је 2003. позив на одслужење војног рока. Са југа Русије упућен је на Камчатку, у градић Виључинск, где углавном живе војна лица и рибари. Тада му је било 19 година. Одслужио је свега половину предвиђеног рока, тј. годину дана, а затим је побегао. То се по руским законима третира као кривично дело, тако да је за њим расписана потерница.

Комсомольская правда

Отишао у шуму

Како су објаснили полицајци из Камчатског краја Русије, неколико месеци касније његови рођаци су у једном погинулом идентификовали овог младића (иако је погинули, ако ништа друго, био 15 см нижи од Леонида), тако да је потерница анулирана, а тело погинулог сахрањено под његовим именом.

Младић није ступао у везу са породицом. Наставио је да живи у шуми. Чудно је што се није плашио медведа и инсеката који у великом броју обитавају на Камчатки.

Удаљио се од подручја своје касарне, обишао Авачински залив, на чијем другом крају се налази град Петропавловск Камчатски, и одлучио да се настани у приградском рејону, у шумама између насеља Нагорни и војног насеља Радигино.

Желео је да живи мало издвојено од ових насеља и због тога је ископао јаму удаљену 1,5 км од ауто-пута, покрио је трупцима и слојем земље, тако да је испало нешто између кућице и земунице. „Од грађевинског материјала пронађеног на различитим местима направио је полуземуницу – полукућу. Није имао никакве услове за живот, на пример воду и санитарни чвор. Па ипак, у његовом станишту су затечени чиста постељина и одело, као и други предмети везани за свакодневни живот“, рекла је 2015. за агенцију ТАСС Ала Иванова, представница информативне службе локалне управе МУП-а. 

Намештај у кући као да је из продавнице ИКЕА – столови, кревети, ормани, полице. Имао је шиваћу машину, телевизир, пећ, боцу за гашење пожара. Пио је чисту воду из извора. 

Башта поред куће даје и кромпир и шаргарепе, парадајз, краставац. Ако је Леонид био Робинзон, имао је два Петка – Сергеја и Татјану, којима је као и њему досадило да живе по депонијама и подрумима Петропавловска. Они и даље живе у овој кући.

Шумска кућа коју је Леонид изградио својим рукама. Кућа изгледа чврсто, има две спаваће собе, кухињу и претрпан зимницама подрум. За струју је користио бензински генератор.

Комсомольская правда

„Сезонски радник”

Леонид је да би зарадио новац лети брао јестиве плодове и печурке и продавао их. За време миграције лососа као рибар је радио за криволовце који запоседају речице на Камчатки и у њима лове рибу пуну икре. Зими је скупљао старо гвожђе, а једном је радио и на фарми свиња.

Откривен је само зато што су се житељи оближњег насеља Радигина прибојавали „луталице” и пожалили се полицији.

„Прави пећински човек! Чупав и брадат. Груди голе, ноге замотане у неке крпе, папуче на босу ногу“, тако су га комшије описивале.

Међутим, Леонид Дуркин каже да никада није имао ни дугу косу, ни браду, никада није пио. „Не пијем никад, из принципа. Видео сам многе лоше примере.“

Органи реда су га легитимисали. Неочекивано за њих наишли су на прилично уредно одевеног човека који се пристојно понаша. Дуркин им је рекао своје право име и презиме, објаснио шта ради у шуми и како зарађује за живот. Провером се испоставило да је он заиста дезертер, а у архиву је пронађен његов досије везан за расписивање потернице 2004. године. Полиција је предала сав материјал војном истражном комитету.

Комсомольская правда

Била је велика опасност да ће Леонид Дуркин бити осуђен за дезертерство, за шта је предвиђена казна 7 година затвора.

Полицији је испричао да је побегао због тешке породичне ситуације. Он је рано остао без мајке, а са маћехом и сестром по маћехи био је у лошим односима. Његовом су оцу као алкохоличару одузели родитељска права па се Леонид неко време провео у дечијем дому. Бака га је узела код себе, али ускоро умрла. Леонид се вратио у очеву кућу.

Завршио је само шест разреда основне школе. Радио је, чистио улице, пијацу, ловио и продавао рибу, својим рукама правио кајаке и боље од свих управљао њима.

У војсци је свакога дана чекао писмо, од оца или девојке – али нико му није писао. Тако је прошло осам месеци. У интервјуу за руски лист Комсомольская правда на питање зашто је побегао, рекао је да му је постало тужно. 

Срећни крај

2017. у локалним медијама се појавила информација да је војни истражни комитет гарнизона у Виључинску проверавао да ли је Дуркин учествовао у злочинима који су извршени за протеклих 11 година у Камчатском крају. Вероватно Дуркин није радио ништа незаконито и зато је на слободи. Сада живи у граду Петропавловск Камчатски и има породицу.

Сазнајте још: Усамљени ранчер на Курилским острвима

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!