„Босна и Херцеговина је бомба са одложеним дејством“

из личне архиве.
Са нашим сталним експертом поразговарали смо о улози Русије у догађајима пре 20 година и доприносу који она данас пружа поштовању Дејтона. На наша питања одговара др Никита Бондарев, начелник одељења за балканске земље Руског института за стратешка истраживања.

Руска реч: Каква је била улога Русије у склапању Дејтонског споразума пре 20 година?

Никита Бондарев: Русија дефакто готово и да није имала никакву улогу. Стране су селе за преговарачки сто искључиво захваљујући операцији НАТО-а „Одмерена снага“ (Deliberate force), која је угрозила и само постојање државе Срба у Босни. Преговори нису ишли наруку Србима. У тој фази се руско учешће сводило на покушаје шефа руске дипломатије Андреја Козирева да „осоколи“ Милошевића: ми ћемо вас подржати, нећемо вас оставити на цедилу, само ви прихватите све услове. 

Руска реч: Да ли се дејтонски модел показао као ефикасан и у којој мери? Може ли се рећи да је по сличном моделу решен конфликт у Придњестровљу? Може ли тај модел на крају бити решење и за Донбас?

Н.Б.: Не познајем ниједног колико-толико озбиљног аналитичара који сматра да је дејтонски модел решавања кризне ситуације ефикасан. Људи који подржавају Дејтон у најбољем случају класификују тај модел као „замрзнути конфликт“. Једина сила која спречава одмрзавање конфликта јесте присуство мировног контингента. Тај модел практично не функционише. Република Српска има развијеније контакте са Србијом, па чак и са Русијом, него са муслиманско-хрватском федерацијом. Фактички је испало да су то две државе које немају много везе једна с другом, а имају замрзнуте међусобне територијалне претензије.

Ако циљ међународне заједнице 1995. године схватимо као тежњу да се по сваку цену заустави крвопролиће, онда је Дејтон ефикасан. Али као модел постојања државе није нимало ефикасан. Па ипак, и поред тога што дејтонска творевина не функционише како би требало, свако преиспитивање дејтонских принципа неизбежно ће изазвати ескалацију замрзнутог конфликта и ново крвопролиће.

Придњестровље је сасвим друга прича. Њега нико у свету није признао, а међусобне територијалне претензије Молдавије и Придњестровља су веома сложене, и ту се не могу повући никакве паралеле са Босном. Међутим, постоји једна другачија паралела. Придњестровље је живело мирно и безбедно без обзира на блокаду од стране Молдавије, јер се трговина преко територије Украјине одвијала готово неометано. Али ситуација се нагло погоршала чим је у Украјини дошла нова власт, која је отворено непријатељски расположена према Придњестровљу. Исто то се потенцијално може догодити и са Републиком Српском. Ако у Србији на власт дођу људи из другог политичког спектра, неки локални Порошенко или Сакашвили, који ће се окренути од Републике Српске, она ће бити осуђена на пропаст.

Што се Донбаса тиче, ја никако не бих желео да тамо конфликт буде замрзнут. Било би добро да се за Донбас пронађе неко трајно решење.

Руска реч: Како Русија може гарантовати постојање Републике Српске, очување статуса кво и даље функционисање дејтонског модела?

Н.Б.: Исто као што по питању Косова Русија подржава резолуцију УН 1244, тако и у случају Босне подржава Дејтонски споразум и то ће чинити и убудуће, користећи, између осталог, своје право вета у Савету безбедности УН. Тешко је пружити Републици Српској некакву директну политичку подршку, али зато се са њом могу склапати озбиљни послови и покретати крупни економски пројекти, што се управо и чини.

Сазнајте још: