Зашто је поново покренута истрага убиства царске породице?

Ullsteinbild/Vostock-Photo
Према званичној верзији, породица цара Николаја II убијена је у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године. Још увек колају многе легенде везане за могућност да је неко из царске породице преживео ту кобну ноћ. Истрага још увек није завршена. „Руска реч“ одговара на најважнија питања везана за убиство царске породице.

Како су пронађени посмртни остаци?

Посмртни остаци петоро чланова царске породице и слугу пронађени су близу Јекатеринбурга тек 1991. године. Међу њима није било посмртних остатака царевића Алексеја и велике кнегињице Марије. Стручњаци немају једниствено мишљење по питању пронађених посмртних остатака. Једни су говорили да је у питању царска породица, а други да није. Јавно тужилаштво Русије спровело је истрагу која је омогућила да се идентификују посмртни остаци, који су затим сахрањени у Петропавловској цркви у Санкт Петербургу.

Зашто је сада покренута истрага?

Посмртни остаци царевића Алексеја и кнегињице Марије нађени су 2007. године. Од тада се чувају у државном архиву Русије. Стручњаци сматрају да и те посмртне остатке треба сахранити у Петропавловској цркви заједно са осталима из царске породице.

Крајем новембра цео предмет је предат Управи за истрагу посебно важних случајева, а у циљу даље генетске експертизе извршена је ексхумација посмртних остатака цара Александра III.

Ко је раније вршио истрагу?

Истрага је спроведена два пута. Најпре су је спровели белогардејци, а иследници су били Намјоткин, Сергејев и Соколов. Највише материјала је прикупио Соколов и они су имали кључну улогу у истрази.

Други пут је истрага покренута 1993. године, када је државни јавни тужилац Русије покренуо кривични поступак по овом питању.

У руском законодавству никада не застарева злочин убиства с предумишљајем, и зато је покренута истрага убиства царске породице.

Иследник Николај Соколов код Гањине јаме (архивска фотографија)
 

Због чега је нова истрага важна за Руску православну цркву?

Руска православна црква је 2000. године канонизовала чланове царске породице. Они се сада поштују као свети царски мученици. Управо због тога је веома важно да не дође до грешке приликом сахрањивања посмртних остатака у Петропавловском храму.

Црква подржава став историчара и члана Руске академије наука Венијамина Алексејева, који сумња да „јекатеринбуршки посмртни остаци“ припадају царској породици.

Зашто историчар сумња?

Академик наводи изјаве конобарице која је тврдила да је ћеркама Николаја II често носила ручак после датума који се званично третира као дан њиховог стрељања.

Поред тога, на основу податка који садржи архив иследника Соколова, совјетско руководство је после погубљења породице Романов преговарало са немачким дипломатама о „заштити живота царске породице“.

Позивајући се на стране колеге Алексејев тврди да је бивши немачки канцелар Вилхелм Други као кум велике кнегињице Олге исплаћивао својој кумици пензију до 1941. године.

Постоји још једна чињеница која наводи на размишљање. Приликом ископавања посмртних остатака Алексеја и Марије поред њихових костију пронађене су монете из 1930. године.

Шта ако историчар греши?

Многи сматрају да академик греши. За сваки његов аргумент постоји и контрааргумент. Конобарица је могла свесно обмањивати „беле иследнике“, бољшевици су могли имати намеру да држе у тајности смрт царске породице и зато су настављали преговоре, а монете из 1930. године могле су доспети на то место касније, после сахране.

Извор: АР
 

Да ли је неко из царске породице могао остати у животу?

Таква верзија постоји. Појединци сматрају да некрополе нису аутентичне, да су у питању фалсификати совјетске власти после револуције, а да је царска породица успела у потпуности или делимично да се спасе.

Американка Ана Андерсон представљала се као велика кнегињица Анастасија. То је признавао велики кнез Андреј, брат од стрица Николаја II. Додуше, остали чланови императорског дома објавили су такозвану „Романовску декларацију“, у којој су се оградили од родбинских веза са њом.

Да ли је било и других самозванаца?

Укупно их је било најмање 230. Познато је да је било 34 Анастасије, 53 Марије, 33 Татјане и 28 Олги. Највише „клонова“ је имао Алексеј – 81 самозванац се тако представљао. Две жене су се чак представљале као Александра и Ирина – непостојеће ћерке императора Николаја.

Шта су самозванци хтели да постигну?

Сматра се да је царска породица поседовала имовину у европским банкама, а самозванци су покушавали да дођу до те имовине. На пример, Ана Андерсон се готово 40 година судила са банкама, али је на крају ипак изгубила тај спор.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: