Руски пилот у Сирији: неком брат, а неком...

РИА „Новости“
Руска авијација у Сирији помрсила је рачуне играчима „Велике партије шаха“ на Блиском истоку, док је присталицама званичног Дамаска улила наду бар да ће им глава остати на раменима, ако не и да се ближи крај рата. Специјално за читаоце Р Магазина објавлили смо репортажу из Латакије (Сирија).

Интервенција Русије улила нам је наду. Сада очекујемо да ће рат најзад бити окончан и да ћемо се најзад вратити својим кућама“, каже 25-годишњи Амир Сулиман, житељ Алепа, „економске престонице“ Сирије. Овај град је већ неколико година подељен на зоне које су под контролом сиријске армије или разних терористичких организација, укључујући и „Исламску државу“ и „Фронт Ал Нусра“.

Са Амиром смо се срели на аеродрому Латакије, где он уз рику мотора руских ратних авиона „Сухој“, који управо узлећу, чека авион Министарства за ванредне ситуације да њиме отпутује у Русију.

„Моја мајка је држављанка Русије, а отац је Сиријац. Бандити су нам заузели кућу у Алепу, па смо морали да побегнемо у Латакију. Сада путујем у Петербург да наставим студије архитектуре на Националном минерално-сировинском универзитету „Горни“ у Санкт Петербургу. Надам се да ће до краја мојих студија рат у Сирији већ бити окончан и да ће архитекте поново бити потребне. Обновићемо све што је срушено“, каже Амир.

Засада се не може рећи када ће се то догодити и када ће Амир моћи следећи пут да дође у отаџбину и види своје ближње. Борбе се воде на свега 30 километара северно од Латакије, где сиријска армија покушава да преузме контролу над границом са Турском, преко које терористи добијају појачање и муницију.

У самој Латакији се ни по чему не види да је рат, мада су у августу 2011. Године овде вођене уличне борбе. Овдашњи житељи се у вечерњим сатима окупљају у кафе-баровима, викендом одлазе у дискотеке, праве банкете и свадбе. Дању се могу видети и на плажи. Жене су тамо у купаћим костимима и понашају се слободно. Јасно је да оне не желе долазак исламиста, јер би тада морале или да беже у друге земље или да обуку фереџу.

„Ми имамо много примедби на Асада. Али све то није ништа у поређењу са опасношћу коју са собом носе ‘Исламска држава’ и ‘Фронт Ал Нусра’. За све ове године колико траје криза сиријска опозиција није успела да понуди било какву алтернативу Башару. Ми не видимо да постоје нека мирна подручја која су они „ослободили“ и где су успоставили какав-такав нормалан живот ‘без Асада’. Због тога је и сам сиријски председник некада био политичар са својим добрим и лошим странама, а сада је постао симбол отпора страним терористима који су се овде стекли из читавог света. Сада њих треба отерати, а касније ћемо градити нормалан живот и критиковати Асада“, прича наставник историје Гадир Васуф.

Латакија – град контраста

Па ипак, руске новинаре и војнике који су ангажовани у Латакији сви упозоравају да не треба залазити у сунитске и палестинске четврти, јер тамо Башар ел Асад и руска авијација уживају далеко мању подршку него међу алавитима.

У августу 2011. године у палестинским рејонима Латакије пружен је оружани отпор актуелној власти. Побуна је угушена тако што су војне ракетне топовњаче допловиле до обала Латакије и отвориле ватру на наоружане побуњенике. Сада је ситуација у Латакији далеко мирнија. На догађаје од пре четири године подсећају само појачани војни пунктови на путевима око палестинских рејона и трагови метака на оближњим зградама. Међутим, са друге стране војних контролних пунктова Латакија оставља сасвим другачији утисак: свуда су прашњаве улице, сиромашне тезге, жене у хиџабима са многобројном децом.

„Ми смо осуђени на сиромаштво. Већина нас не може да рачуна на добар посао и високу плату“, прича житељ једног од тих рејона, и љубазно ме позива у своју продавничицу да попијем јаку кафу са кардамоном. Због тога су и почели протести, објашњава Палестинац. „Наравно, нико од оних који су изашли на митинге није желео рат. Нереде су искористили страни екстремисти који су допутовали у Сирију да ‘помогну’ својој браћи, а у ствари, ради сопствених циљева. Сада се ми прибојавамо да ће се све вратити на оно што је некада било ако Асад победи“, брине се он.

Руску авијацију Палестинци доживљавају као један од фактора који могу да преокрену ситуацију у корист званичног Дамаска. „Рат је свима досадио. Уништени су и економија и наши животи. Али шта ће бити после Асадове победе? Да ли ће опет све бити по старом? Или ће Асад извући некакве закључке и променити политику? То нико не зна“, размишља наглас мој саговорник.

Држава пуца по шавовима

Пре рата се имао утисак да сиријско друштво није богато, али живи у миру и слози, а сада је очигледно да је у њему дошло до раскола. Пре 2011. године сматрало се да је непристојно из знатижеље питати некога којој струји припада – то је била лична ствар сваког појединца. Сада се представници сваке конфесије труде да не залазе у „туђе“ четврти плашећи се непријатности.

У алавитској мањини је ниво подршке Башару ел Асаду веома висок, док је у осталим верским и етничким групама ситуација другачија. Ако имамо у виду огроман број странаца који су из целог света (укључујући Русију) дошли да ратују, онда је јасно да савремена Сирија личи на прекривач сашивен од различитих комада тканине на коме је тешко учврстити шавове.

У складу са описаном ситуацијом ни однос према Русима није исти свуда у Сирији. У Латакији се Руси доживљавају као заштитници. И таксиста, и улични продавац, и конобар – сви на лошем енглеском понављају један исти списак фраза: „Thank you, Russia! Welcome to Syria! I love Abu-ali Putin!“ (Отац Али Путин – такав надимак су они дали руском председнику.)

Са „оне стране“, тј. са територија које званични Дамаск не контролише, стално пристижу оптужбе да руска и сиријска авијација бомбардују цивилну инфраструктуру и то се поткрепљује фотографијама и видео-снимцима. Они који су лојални Башару ел Асаду такве вести доживљавају као дезинформацију, а представници опозиције као још један доказ да је у питању „злочиначки режим“.

Сада се свако вече у центру Латакије чује интензивна паљба. У ваздух лете меци и светлеће ракете. То сиријски војници поздрављају своје саборце који су две године били опкољени у ваздухопловној бази Квејрис, у предграђу Алепа на северу Сирије. Пре неколико дана сиријска армија је уз подршку руске авијације ослободила базу од опсаде протеравши терористе из ваздухопловне базе. Војници су се вратили, а протеривање терориста у околини Алепа се наставља. Све то улива опрезни оптимизам, бар онима који су и даље лојални Башару ел Асаду.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“