Русија многима помрсила рачуне у Сирији

У понедељак је шеф британске дипломатије Филип Хамонд оптужио Русију за распиривање грађанског рата у Сирији. Откако је Москва укључила своје Ваздушно-космичке снаге (ВКС), саботирају се сви напори Запада да реши политичку кризу, рекао је он у интервјуу за Reuters. „Извор мог сталног разочарања је то што Руси саботирају све наше напоре”, изјавио је Хамонд. „Они кажу ’хајде да разговарамо’, и после тога само разговарају, разговарају, разговарају...” Проблем је у томе што Руси разговарају, и уједно настављају са ваздушним нападима и подршком Асаду – сматрају представници британског Министарства спољних послова.

Експерти, међутим, констатују да је управо руска војна операција у великој мери изменила однос снага у сиријском конфликту, колико год Запад доживљавао Русију као кост у грлу. У Сирији је најзад покренут преговарачки процес и променило се расположење друштва, а сценарио са изменом граница земље већ више није толико известан.

Процес коначно покренут

Асадова власт, која није по вољи Сједињеним Америчким Државама, Турској, Саудијској Арабији и другим њеним противницима, заиста је ојачала захваљујући руској подршци из ваздуха. До доласка ВКС Русије у Сирију регуларна армија је изгубила скоро 70% оклопне технике, а према неким подацима, половина војника, измучених током четворогодишњих борби, једноставно је напустила фронт.

Садашњи исход је био очигледан од самог почетка. Наиме, што је јача Асадова армија, јаче су и његове личне позиције. Много је, међутим, важнија чињеница да су тиме створени услови за почетак преговарачког процеса, рекао је у интервјуу за „Руску реч” Алексеј Малашенко, члан научног савета Московског центра „Карнеги”. Велико је питање колико ће тај процес трајати и како ће се завршити: „Довољна је једна идиотска провокација да се цео процес саботира, а има људи који су спремни за такве провокације”.

САД оптужују Русију за грубо пресретање шпијунског авиона изнад Црног мора

Штавише, сада већ нема ни говора о подели Сирије на више државних ентитета, иако је пре само неколико месеци постојала велика вероватноћа да ће управо тако бити. Наравно, и даље постоји ризик да ће се формирати некаква алавитска држава на челу са Башаром Асадом [алавити су верска мањина у Сирији којој припада и Асад – „Руска реч”]. Међутим, реално гледано, нико није заинтересован за такво прекрајање граница (осим, можда, самог Асада). „Сирија није изоловано парче Блиског истока које се може оградити жицом. Прекрајање граница будуће Сирије би значило да неће више постојати ни садашњи Ирак, а није јасно ни шта би у том случају било са Либаном. Да и не говоримо о ’Исламској држави’, и Саудијској Арабији”, истиче Малашенко.

Затворити пролаз из Турске

Откако је Асадова армија прешла у офанзиву јавно мњење је променило свој став према сиријском председнику. За неколико година исцрпљујућег грађанског рата половина сиријског становништва (11 од укупно 20 милиона становника) променила је место боравка и побегла из свог завичаја, каже Виктор Надеин-Рајевски, старији научни сарадник Института за међународну економију и међународне односе (ИМЕМО) Руске академије наука. Сада се људи враћају у регуларну армију и у помоћне добровољачке одреде.

И могућности Курда су веће, нарочито откако је Турска оборила руски Су-24 изнад сиријске територије, а Русија одговорила размештањем противракетних система С-400 у Сирији. „Сада Турци немају одважности да бомбардују кампове Курда који ратују против ’Исламске државе’”, сматра Надеин-Рајевски. У борбу против терориста укључио се и део демократске опозиције Сирије, и конкретно „Слободна сиријска армија”.

Један корак од рата са Турском

То је ударац за „Исламску државу”, најбогатију терористичку организацију на свету по верзији листа Forbes, са годишњим приходом од 2 милијарде долара. У њиховим борбеним редовима нагло се повећао број дезертера. Читаве јединице напуштају фронт. Поред тога, Русија је уништила бар 1.200 цистерни за превоз нафте, а то им је важан извор финансирања. „Према нашим проценама, они поседују 9-12.000 тих цистерни, тако да имају још резерви, али и поред тога су претрпели велики губитак”, каже Надеин-Рајевски.

„Ситуација се променила откако смо се ми умешали. Постоје све шансе да се затвори пролаз широк 8 километара на сиријско-турској граници, јер се тим путем допрема помоћ терористима”, слаже се Семјон Багдасаров, директор Центра за проучавање земаља Блиског истока и Централне Азије. И представници Сједињених Америчких Држава су констатовали да дуж сиријско-турске границе постоје неконтролисане зоне које „Исламска држава” користи за превоз људства и робе. Руско Министарство спољних послова и Министарство одбране сматрају да се терористима у Сирији пружа помоћ захваљујући турском председнику Реџепу Ердогану и члановима његове породице, који су организовали „нафтовод” преко границе.

Регуларна армија Сирије већ је ослободила провинцију Латакија, рејоне у Алепу и провинцији Дара на југу земље, као и град Рабија који има велики стратешки значај, али је ипак још увек рано говорити о окончању грађанског рата. Провладине снаге сада контролишу велики део Сирије. Међутим, према различитим проценама, рат ће трајати још најмање две године. Сада је свет у Сирији претерано мултиполаран. За окончање рата више није довољан један телефронски позив из Вашингтона у Москву, или из Москве у Вашингтон.

Шта се дешава са руском армијом?

Росијскаја газета. Сва права задржана.