„Шта ће бити са односима пуним поверења између Београда и Москве?”

Косачов: Њихова злоба сведочи да смо ми у праву

Председник Комитета Савета Федерације за међународна питања Константин Косачов ексклузивно за „Руски експрес” и „Руску реч” прокоментарисао је предстојећу конференцију за „сузбијање све јаче проруске и антиевропске реторике у српској јавности“.

У петак 12. фебруара српски парламент је ратификовао споразум са НАТО-ом о слободном кретању војника алијансе по територији Србије и њиховом дипломатском имунитету. У понедељак 15. фебруара српски премијер Александар Вучић се изјаснио за савезничке односе са војним блоком који је 1999. године на Србију извршио агресију без преседана у новијој европској историји. Вучић је свој став мотивисао потребом „очувања српског народа на Косову”. Са друге стране, премијер Србије је последњих месеци у личним сусретима са руским председником Путином и вицепремијером Рогозином разговарао о испоруци руског наоружања Србији. Поред тога, 15. фебруара је и потпредседник Државне думе РФ Сергеј Железњак потврдио спремност руског руководства да развија војнотехничку сарадњу и са Србијом и са Црном Гором. Редакција „Руске речи” обратила се Игору Коротченку, једном од водећих војних експерата Русије и главном уреднику часописа „Национальная оборона” („Национална одбрана”), са молбом да прокоментарише новонасталу ситуацију у сфери развоја војнотехничке сарадње Русије са Србијом и Црном Гором као њеним традиционалним савезницима на Балкану.

Руска реч: Господине Коротченко, желели бисмо да Ви као војни експерт оцените у којој мери горепоменути споразум Србије и НАТО-а представља препреку за даљи развој руско-српске војнотехничке сарадње?

Игор Коротченко: Мислим да он не представља препреку. Друго је питање шта ће бити са односима пуним поверења који су се формирали током последњих година између Београда и Москве. Ми не аплаудирамо том споразуму, и не поздрављамо га. Али Србија има право да бира своје приоритете. Што се тиче испорука руског оружја и спремности Србије да га увози, мислим да ту неће бити никаквих препрека. Међутим, сама чињеница да бивша жртва, која је бомбардована, сада предаје извесне повластице агресору, не делује као нешто што је потпуно разумљиво и за међународну, и за српску јавност.

РР: Какав би, по Вашем мишљењу, комплексан предлог могла изнети Руска Федерација када је реч о стварању заједничког модерног одбрамбеног система који би поуздано штитио копнене границе и ваздушни простор Републике Србије?

ИК: Ми нудимо наше системе ПВО и наше ловце, пре свега Миг-29 у модернизованој варијанти, или Миг-35. Међутим, питање је колико је далеко сама Србија спремна да иде у том правцу. Начин плаћања је од кључног значаја. То могу бити кредити које ћемо ми дати Београду уз одређене гаранције, може бити делимична готовинска исплата или неке друге схеме. У сваком случају, све што Србија пожели, Русија може да јој обезбеди у пуној мери. Међутим, ове тенденције нам се не допадају. Чланство у Европској унији је стратешки циљ Србије, а интеграција са НАТО-ом је прелазна фаза. Ту српски народ треба да каже своју реч. Он је понижаван, бомбардован и ракетиран из ваздуха. Ако је сада та нација спремна да љуби чизме агресору – шта да радимо? Онда је таква судбина српског народа.

РР: Када је реч о Црној Гори, где већина грађана тражи референдум о ступању у НАТО, који би руски предлози у војној сфери могли чврсто уверити Црногорце да њихова земља може поуздано одбранити своје границе од сваке интервенције споља, и то тако да Црној Гори уопште и није потребно чланство у НАТО-у?

„Русија спремна за војну сарадњу са Србијом и Црном Гором”

ИК: Црна Гора је изабрала политички курс уласка у НАТО, те према томе у овом тренутку вероватно неће куповати руско оружје. Али црногорски народ може рећи „не” чланству у НАТО-у, и може променити своје политичко руководство и изабрати људе који су у већој мери национално оријентисани. Тада могу бити реализоване многе иницијативе везане за развој руско-црногорских односа, између осталог и у војнотехничкој сфери.

РР: Колико је реално, по Вашем мишљењу, да у случају зближавања Црне Горе, а затим и Србије са НАТО-ом контролу над ваздушним простором тих земаља преузме, на пример, хрватско, или чак албанско ратно ваздухопловство?

ИК: Заштита ваздушног простора је прерогатив државе којој тај ваздушни простор припада. Међутим, улазак у НАТО или зближавање са НАТО-ом повлачи за собом преуређивање српских и црногорских система ПВО у складу са стандардима Алијансе. Могуће је чак и да НАТО склопи привремени споразум и размести радарске станице за контролу ваздушног простора које ће бити повезане са одговарајућим системима ПВО. Затим следи прелазак на стандарде НАТО-а и на заједнички ваздушни простор.

Росијскаја газета. Сва права задржана.