Да ли смо на прагу великог рата на Јужном Кавказу?

Илустрација: Reuters

Илустрација: Reuters

У непризнатој кавкаској републици Нагорни Карабах први пут од 1994. године обновљени су интензивни оружани сукоби. Јерменија и Азербејџан се међусобно оптужују за провокације. Ове две земље су од 1990-их у конфликту због поменутог региона. Руски медији разматрају могућност почетка новог великог рата.

Ноћу између 1. и 2. априла Министарство одбране непризнате републике Нагорни Карабах (НКР) саопштило је да армија НКР води одбрамбену борбу. Са друге стране, Министарство одбране Азербејџана је саопштило да је јерменска страна прва отворила артиљеријску ватру, а Министарство одбране Јерменије је саопштило да су оборена два хеликоптера Ми-24/35 ратног ваздухопловства Азербејџана. Касније је информативна служба Министарства одбране Нагорног Карабаха изјавила да су уништена два азербејџанска тенка и две беспилотне летелице. 

У сукобу већ има најмање 33 жртве и преко 200 повређених. Те податке је 3. априла навела Канцеларија УН за координацију хуманитарних питања. 

Ситуација прети да прерасте у „прави рат“ попут оног који је беснео 1992-1994, истиче руски лист „Взгляд“. Како је изјавио бивши руски амбасадор у Јерменији Владимир Ступишин, повод за заоштравање ситуације могла је бити политика Турске, коју Азербејџан сматра својом најближом савезницом. У новембру је премијер Турске Ахмет Давутоглу изјавио да ће Анкара учинити све како би окупиране територије Азербејџана биле ослобођене.

Заоштравање ситуације може прерасти у дуготрајан конфликт између Јерменије и Азербејџана, сматра бивши заменик начелника Генералштаба РФ, генерал-пуковник у пензији Валериј Манилов. По његовом мишљењу, „ако учесници конфликта не испоље добру вољу, сукоб може да ескалира и да се прошири на читав регион“.

„Имитација рата ипак још увек није рат“

Коментатор листа „Коммерсант“ Максим Јусин, напротив, сматра да ниједна страна сада није спремна да започне прави рат. Азербејџански политичари желе да избегну озбиљан сукоб. Јерменија је савезница Русије, што значи да у случају офанзиве Азербејџана теоретски постоји опасност увлачења Москве у овај конфликт.

Са друге стране, јавно мњење у Азербејџану је данас настројено крајње одлучно. „Власти морају узимати у обзир ту околност, и морају регуларно да имитирају активност на фронтовима како становништво не би стекло утисак да се председник помирио са поразом“, каже новинар.

Другим речима, у догледној будућности не треба очекивати стабилизацију у зони конфликта. Периодично ће се имитирати ратовање. Постоји, међутим, и добра вест: имитација рата ипак још увек није рат.

САД и Турска су могле дати опасан сигнал Азербејџану

„По свему судећи, Запад је унапред знао да Азербејџан припрема оружану провокацију“, рекао је за лист „Свободная пресса“ Станислав Тарасов, уредник Источне редакције информативне агенције REGNUM. Дан раније је Stratfor објавио прогнозу за други квартал 2016. године. У њој се између осталог каже: „Азербејџан ће изазвати ескалацију спора са Јерменијом око Нагорног Карабаха у покушају да скрене пажњу становништва са унутрашњих економских потешкоћа. Међутим, вероватно неће бити озбиљнијих борбених дејстава. Русија и Турска ће покушати да утичу на ток преговора између двеју земаља, делујући преко својих савезника“. У последње време је Турска подстицала Азербејџан да дејствује агресивно. У том смислу је индикативна изјава председника Азербејџана Илхама Алијева коју је он дао на самиту о нуклеарној безбедности у Вашингтону. „Ми смо захвални властима САД због напора које оне улажу у трагање за путевима решавања дуготрајног конфликта између Јерменије и Азербејџана и сматрамо да тај конфликт треба да буде решен на основу резолуције Савета безбедности УН која предвиђа хитно повлачење јерменских трупа са наше територије“, рекао је Алијев после сусрета са државним секретаром САД Џоном Керијем.

Конфликт између Азербејџана и Јерменије почео је 1988. године, када је Нагорно-карабашка аутономна област (у којој живе углавном Јермени) прогласила одвајање од Азербејџанске ССР. У рату 1992-1994. године Баку је изгубио контролу над Карабахом и још седам околних рејона. Нагорни Карабах је прогласио независност и фактички је под протекторатом Јерменије. После склапања примирја преговори о Карабаху се одвијају на основу такозваних „мадридских принципа“ које су у децембру 2007. године предложили копредседници Минске групе ОЕБС-а – Русија, Француска и САД. Азербејџан званично третира Нагорни Карабах као своју територију.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.