Замрзнути конфликти на постсовјетском простору

Одред самоодбране у селу Джава. 01.04.1991. Илустрација: Сергеј Титов/РИА Новости

Одред самоодбране у селу Джава. 01.04.1991. Илустрација: Сергеј Титов/РИА Новости

Заоштравање конфликта између Азербејџана и Јерменије у Нагорном Карабаху скренуло је пажњу и на друге замрзнуте конфликте на постсовјетском простору. Каква је сада ситуaција у Придњестровљу, Абхазији и Јужној Осетији? У каквим је односима Москва са непризнатим ентитетима?

Нагорни Карабах

Нагорни Карабах. 04.07.2016. Илустрација: Каро Саакјан/РИА НовостиНагорни Карабах. 04.07.2016. Илустрација: Каро Саакјан/РИА НовостиБорбена дејства у Нагорном Карабаху су трајала неколико дана и са обе стране однела око 60 живота. То је било најозбиљније заоштравање још од окончања вруће фазе конфликта 1994. године.

Пре тога су стране водиле борбена дејства за контролу над територијом која је у доба Совјетског Савеза била део Азербејџана, али на којој углавном живе Јермени. У тадашњим жестоким сукобима страдало је преко 15.000 људи и појавила се непризната Нагорно-карабашк а Република коју подржава Јерменија.

Конфликт у Карабаху, како истичу експерти, није био у правом смислу замрзнут. „Није било ниједног месеца да неко не буде убијен и да се не отвара ватра...“, истиче Сергеј Михејев, директор Центра за актуелну политику. Међутим, у протеклих годину дана у карабашком конфликту је било знатно више насиља.

По мишљењу руских експерата, за садашња заоштравања је заинтересован Азербејџан као страна која је пре 20 година била поражена. Поред тежње за реваншем, аналитичари помињу и жељу Бакуа да некако скрене пажњу становништва са економских потешкоћа, као и могућу провокативну улогу коју би могла играти Анкара. Турска је једина земља која безрезервно подржава Азербејџан у садашњем заоштравању ситуације.

Рат у Нагорном Карабаху, 15.07.1992. Илустрација: Р. Мангасарјан/РИА НовостиРат у Нагорном Карабаху, 15.07.1992. Илустрација: Р. Мангасарјан/РИА НовостиРусија је одиграла своју улогу у прекиду конфликта пре 20 година у оквиру групе посредника, а сада покушава да развија односе са обема странама у сукобу. Москва је за Јереван везана савезничким односима. Због тога је, како су истакли аналитичари, Русији најтеже да одреди кога она заправо подржава у овом конфликту. Засада Москва покушава да води дијалог са обема странама и у томе има извесног успеха. Како је саопштила агенција ТАСС, председник Азербејџана Гејдар Алијев изјавио је у разговору са министром спољних послова Сергејем Лавровом да је договор о примирју у Карабаху 5. априла постигнут уз посредовање Москве.

Придњестровље

Придњестровски конфликт је још једна последица распада Совјетског Савеза. Он је краће трајао и није однео толико жртава, као конфликт у Карабаху.

Придњестровље је област на истоку Молдавске ССР која се граничи са Украјином. Догађаји на овој територији су били реакција на појаву независне Молдавије. Житељи Молдавске ССР којима је матерњи језик руски, пре свега у индустријски развијеним подручјима на истоку републике, успротивили су се ономе што су третирали као пројекат стварања националистичке молдавске државе. Власти у Кишињову су покушале да проблем непослушног Придњестровља реше силом. Борбени сукоби су трајали неколико месеци током 1992. године. Страдало је на стотине људи. Конфликт је окончан слањем руских миртвораца који се и данас тамо налазе. Непризната Придњестровска молдавска република постоји већ готово четврт века.

Град Бендери, Придњестровље. 01.07.1992. Илустрација: И. Зенин/РИА НовостиГрад Бендери, Придњестровље. 01.07.1992. Илустрација: И. Зенин/РИА НовостиПосматрачи указују на то да у последње време у Придњестровљу расте напетост, али она ипак не прераста у оружани сукоб. Ситуација у Придњестровљу погоршава се у контексту украјинских догађаја. Проруски настројено Придњестровље је постало талац кризе у оносима између Москве и Кијева. Украјинска страна је крајем септембра 2015. године покушала да организује блокаду транспорта овог региона. Како истиче Владимир Јевсејев из Института за проучавање земаља Заједнице независних држава, економске проблеме Придњестровљу праве и украјинска и молдавска страна.

Руско Министарство спољних послова саопштава да молдавске власти покушавају да уклоне руске мировњаке из Придњестровља и да их замене некаквом цивилном мисијом. Москва сматра да би то изазвало ескалацију напетости око ситуације у Придњестровљу.

Абхазија и Јужна Осетија

Абхаски и јужноосетијски конфликт умногоме подсећају на придњестровски. Тбилиси је у последњим годинама постојања Совјетског Савеза изабрао политику независности, а Абхазија је одговорила проглашавањем сопственог суверенитета. Суверенитет је такође прогласила и Јужна Осетија, која је пре тога покушала да подигне свој статус на ниво аутономне републике у оквиру Грузијске ССР.

У оба случаја је конфронтација између републичког центра и периферија довела до борбених дејстава. У случају Абхазије та борбена дејства су далеко дуже трајала и однела су много више живота. У сукобима је страдало 14-16 хиљада људи. У конфликту у Јужној Осетији погинуло је најмање 1.000 људи. Оба конфликта су окончана слањем мировних снага. Те снаге је у августу 2008. године у Јужној Осетији напала грузијска армија када је кренула у офанзиву на јужноосетијску престоницу Цхинвал. Уследио је петодневни рат између Русије и Грузије, а један од резултата је тај што је Москва признала Јужну Осетију и Абхазију, и разместила тамо своје трупе.

Током протекле 2015. године на снагу су ступила два споразума: између РФ и Абхазије о савезништву и стратешком партнерству, и између Москве и Цхинвала о сарадњи и интеграцији. Једина платформа за дијалог Сухумија и Цхинвала са Тбилисијем данас су дебате о безбедности и стабилности које се организују у Женеви под покровитељством УН, ЕУ и ОЕБС-а.

Росијскаја газета. Сва права задржана.