Мировњаци у Донбасу: Засада само идеја

AP
Идеја да се у Донбас пошаљу мировне снаге као начин за излазак из кризе на истоку Украјине по свему судећи постаје све популарнија. Украјински председник Петар Порошенко је изјавио да је пожељна полицијска мисија у Донбасу. Пре тога се и његов руски колега Владимир Путин изјаснио за размештање наоружаних посматрача ОЕБС-а у том региону. И један и други лидер дају на први поглед сличне изјаве, али постоји ли могућност да и поред тога они говоре о потпуно различитим стварима?

У интервјуу за украјинску телевизију председник Порошенко је 24. априла детаљније изложио предлоге које је раније изнео, а који су везани за стране мировне снаге у Донбасу. По његовим речима, у овај регион може бити упућена полицијска мисија ОЕБС-а.

Чланови те мисије ће бити у обавези да обезбеде ефикасну контролу дуж целе линије раздвајања. У Донбасу се не воде интензивне борбе као раније, али и поред тога последњих месеци редовно се отвара артиљеријска ватра и гину људи, а обе стране за то оптужују једна другу. Према Порошенковој идеји, ОЕБС ће имати задатак да открије оне који крше режим прекида ватре. Чланови мисије такође треба да организују наоружане страже на местима са којих се повлачи тешка техника и на деоници украјинско-руске границе у Донбасу коју не контролише Кијев и преко које, како тврде власти Украјине и земаља Запада, Москва пружа помоћ устаницима.

То не би био потпуни списак задатака мисије. ОЕБС би се, наиме, позабавио и политичким решавањем кризе. Припадницима мисије би била поверена организација избора у Донбасу, и то „слободних и праведних“, као и „предаја власти новим представницима украјинског Донбаса“.

Кијев инсистира на своме

Говорећи о могућој мисији, украјински председник се позвао на споразум из Минска, који представља „мапу пута“ за решавање кризе мирним путем и који су у фебруару прошле године у главном граду Белорусије усагласили учесници такозване нормандијске четворке, тј. лидери Немачке, Русије, Француске и Украјине. Како истичу експерти, Порошенко је у представљању свог плана још једном истакао приступ Кијева мировном процесу који Русија не прихвата, а који се састоји у томе да најпре треба решити питања безбедности, укључујући и предају контроле границе Кијеву, па тек онда тражити политичко решење. Москва сматра да таква схема пружа могућност властима Украјине да најпре „очисте“ регион од непожељних људи, а затим да у суштини једноставно имитирају политички процес.

Са друге стране, споразум из Минска подразумева другачији редослед потеза. Према минском споразуму, предаја контроле границе је резултат читавог низа политичких реформи везаних за додељивање Донбасу посебног статуса унутар Украјине и за спровођење у том региону избора према закону који треба да буде припремљен и усвојен специјално за ту прилику. Међутим, доношење потребних закона по свему судећи се заглибило у украјинском парламенту без наде да се помери са мртве тачке. Многи посланици Врховне раде сматрају да Кијев прави превише уступака истоку земље.

Подржава ли Русија Порошенков план?

Порошенко је саопштио да његову идеју подржавају САД и партнери Украјине из нормандијске четворке, а то значи – и Русија.

И заиста, Владимир Путин је 14. априла изјавио да подржава Порошенков предлог да се „појача присуство ОЕБС-а у Донбасу, укључујући и оружано присуство“. Са друге стране, касније је његов портпарол Дмитриј Песков објаснио да присуство ОЕБС-а у Донбасу треба да буде усаглашено са чланицама ове организације. При томе је неопходно водити „непосредан дијалог“ са Доњецком и Луганском, обавезно узимајући у обзир мишљење самопроглашених република.

Очигледно је да Кијев тешко може прихватити такве услове, јер он од самог почетка конфликта избегава директан дијалог са регионима који му се не потчињавају. То није једина разлика у приступу Москве и Кијева идеји о наоружаним представницима ОЕБС-а на истоку Украјине. По мишљењу Владимира Мухина, војног експерта и коментатора листа „Независимая газета“, Путин и Порошенко говоре о потпуно различитим стварима. Руски председник је предложио да се наоружају посматрачи ОЕБС-а који се већ налазе на терену, и то у циљу самоодбране, с обзиром на све чешћу артиљеријску ватру, док украјински лидер говори о „значајним снагама за приморавање [на мир] које би замениле власт [ДНР и ЛНР]“.

Порошенкова „неразговетна схема“

Алексеј Арбатов, члан научног савета Московског центра „Карнеги“, изјавио је за „Руску реч“ да Порошенко, по његовом мишљењу, „има магловите представе о карактеру те операције“ и да је предложио потпуно „неразговетну схему“. По речима овог експерта, није јасно да ли Порошенко мисли на посматраче ОЕБС-а наоружане стрељачким оружјем који би можда могли да се „одбране од бандита“, или мисли на некакве снаге са тешким наоружањем, које је неопходно у случају потребе да се раздвоје завађене стране.

Сам Арбатов је у своме недавно објављеном чланку предложио план слања мировних снага у Донбас. Како је он изјавио за „Руску реч“, ти предлози се углавном надовезују на Путинове речи и развијају их. По мишљењу руског експерта, у региону је неопходна свеобухватна мировна операција са мандатом УН. Мировњаци треба да буду добро наоружани, морају имати оклопну технику, артиљерију и хеликоптере. Они треба да буду размештени дуж линије раздвајања сукобљених страна, а не на целој територији Донбаса, како би то било у случају полицијске мисије. Један од кључних услова успеха овог плана, који, како истиче експерт, Порошенко и не помиње, тиче се присуства руских војника у мировном контингенту. У супротном самопроглашене републике не би прихватиле мировњаке, јер не верују представницима других земаља.

Да ли је нови рат једина алтернатива мировњацима?

Карактеристично је да је лидер ДНР Александар Захарченко врло негативно окарактерисао иницијативу председника Украјине, изјавивши да садашњи мандат мисије не предвиђа појаву наоружаних чланова било које мисије ОЕБС-а. Према Захарченковим речима, слање војног контингента ОЕБС-а у самопроглашене републике биће третирано као интервенција. ДНР и ЛНР лако могу да окарактеришу Порошенков план у његовом садашњем виду као покушај присаједињења Донбаса под условима које поставља Кијев и уз покриће међународних организација, каже Мухин.

Са друге стране, како истиче Арбатов, присуство мировњака међу којима ће бити и руски војници, омогућиће да се посматрачи распореде на граници РФ и Донбаса, и тако ће се ставити тачка на све разговоре о присуству руских оружаних снага на истоку Украјине, за шта Запад оптужује Русију. Будући да ће се снабдевање преко границе реализовати за руске мировњаке и под међународном контролом, то ће, по мишљењу поменутог аналитичара, довести до укидања санкција и побољшања односа између Русије и Запада. Једина алтернатива овом плану, каже Арбатов, јесте неизбежно заоштравање ситуације, нови рат на истоку Украјине и продубљивање кризе између Русије и Запада са могућношћу свеобухватног војног сукоба.

Росијскаја газета. Сва права задржана.