Експерти „Валдаја“ о разлозима могућег рата између нуклеарних сила

Reuters
С обзиром да атомско оружје више није фактор одвраћања, у свету све више расте психолошка спремност за примену силе, а самим тим и вероватноћа војног конфликта, чак и између нуклеарних сила, сматрају експерти „Валдајског клуба“.

Конфронтација је већ почела

„Сваке године је све већа вероватноћа да ће конкуренција између великих сила, као и лукавства и промашаји војних руководстава, довести до избијања међудржавног конфликта са катастрофалним последицама“, сматрају Андреј Сушенцов, програмски директор „Валдајског клуба“, и Мајкл Кофман, научни сарадник Института „Кенан“ при Центру „Вудро Вилсон“. Они су у петак на сусрету „Валдајског клуба“ презентовали реферат под називом „Зашто је могућ рат између великих сила“. Конфликт са применом конвенционалног наоружања између нуклеарних сила, по мишљењу ових аутора, не само да је „потенцијално могућ“, него је и „вероватан“.

Такав сукоб је вероватан између САД и Русије, а такође између САД и Кине. Све три поменуте земље су већ у стању конфронтације. У тежњи да „припреме бојно поље за рат“, оне користе средства која нису војна, тј. инструменте за вршење економског, политичког и медијског притиска. Како је истакао Сушенцов на презентацији реферата, у савременим условима се често дешава да „ми не можемо прецизно рећи јесу ли две земље у рату или нису“.

Сирија је, по мишљењу аутора реферата, највероватније место где данас велике силе могу „прекорачити праг примене силе“. Највећи потенцијал развоја конфликта има заоштравање односа између Русије и Турске као чланице НАТО-а, а такође напетост у односима између САД и Кине у вези са територијалним спором око острва у Јужном кинеском мору. У Америци је 2010. године званичан статус добила такозвана доктрина ваздушно-морске битке (AirSea Battle), која подразумева тешњу сарадњу између ратног ваздухопловства и ратне морнарице. Како је 2010. године писао истраживачки центар CSBA у раду посвећеном овој доктрини, америчка авијација и флота треба да формирају стратегију која би одговарала све бржем расту војне моћи Кине.

Та конфронтација може прерасти у „врућу фазу“ услед повреда ваздушног простора или инцидената током војних маневара, сматрају аутори реферата.

По мишљењу Александра Храмчихина, заменика директора Института за политичку и војну анализу, у реферату нису набројани сви потенцијално конфликтогени региони. „У наше време конфликт може да избије где год хоћете“, сматра експерт.

На прагу 1914. године

По мишљењу аутора реферата, ситуација која је сада настала у свету подсећа на однос снага пред Први светски рат. Таква аналогија је тачна са два аспекта, објашњавају они. Први се састоји у томе да је свет, као и пред почетак Првог светског рата, „спутан мрежом регионалних алијанси и билатералних споразума“. Међу такве „полуформиране алијансе“ аутори убрајају „незваничне гаранције безбедности“, које су САД дале државама дуж граница Русије и Кине. Други аспект је тај што ће се нови велики рат, као и пре сто година, водити новим наоружањем за које још увек не постоје чак ни правила примене.

Слабљење фактора одвраћања

Принципијелна разлика између новог конфликта и сценарија који су разматрани током Хладног рата, састоји се у томе што у овом случају примена атомског оружја неће бити обавезна. Експерти сматрају да ће нови велики конфликт бити вођен пре свега у сајбер-простору, у комуникационој и информационој сфери, и у космосу.

Атомско оружје је изгубило некадашњи значај фактора одвраћања због тога што постаје рањиво за високопрецизно конвенционално оружје, а такође у вези са ширењем система ПРО, сматрају експерти „Валдајског клуба“. „Значај нуклеарног оружја као општепризнатог поузданог средства за спречавање рата неизбежно ће се смањивати“, констатују експерти.

Додуше, развој високопрецизног оружја може постати фактор који не анулира нуклеарно одвраћање у потпуности, него служи као допунски елемент система одвраћања. Конкретно, још 2012. године је академик Руске академије наука Андреј Кокошин писао о систему „преднуклеарног одвраћања“, који би допуњавао постојећи систем нуклеарног одвраћања и представљао би „убедљиву претњу примене високопрецизних ракета великог домета са конвенционалним бојевим главама“.

„Одавно је јасно да атомско оружје и није оружје него политички и психолошки фактор, и што више нуклеарне силе развијају високопрецизно оружје све је већа и вероватноћа избијања конлфликта међу њима“, сматра заменик директора Института за политичку и војну анализу Александар Храмчихин.

Главни циљ – војни штабови

У новим великим конфликтима највероватније неће бити свеобухватних војних операција, а окупација територије непријатељске државе биће чак непожељна, сматрају експерти. Циљ новог рата неће бити слом непријатељске армије него „уништење његове економије и политичког система“, и враћање те државе „из 21. у 20. век“.

На самом почетку новог конфликта његови учесници ће, вероватно, применити електромагнетне бомбе које ће избацити из строја системе командовања армијом. Главни ударци ће бити усмерени на линије комуникација, као и на помоћна средства копненог, космичког и подводног базирања, претпостављају Сушенцов и Кофман.

Главна ударна снага ће бити високопрецизно оружје великог домета, што ће, по мишљењу аутора реферата, омогућити да се ратна дејства што више удаље од националне територије. Сукобљене стране ће тежити да униште системе наоружања који спречавају приступ одређеним регионима (такозвани комплекси anti-access/area denial, A2/AD). Сличне комплексе тежи да створи и Русија у Црном и Балтичком мору.

Росијскаја газета. Сва права задржана.