Став према санкцијама поделио Европски парламент

EPA
У Европском парламенту расте аверзија према санкцијама. Ко се то бори против санкција и може ли превирање у Европској унији проузроковати њихово укидање?

„Логика изолације не води ничему добром” – ту тезу све чешће износе посланици Европског парламента. Она је нарочито постала актуелна у априлу и мају. Можда се тако манифестује свест о томе да се ближи јунски самит Европске уније, на коме ће се поново разматрати питање антируских мера.

Земљама које „ремете мир” у Европском парламенту недавно се придружила и Грчка. „Сви ми знамо да узајамно увођење санкција између Русије и Европске уније није побољшало ситуацију, а бесплодне дискусије о томе ко је имао више штете не могу ништа битно променити”, изјавио је посланик Европског парламента, члан партије Нова демократија Теодор Загоракис на седници делегације 27. априла.

Југ Европе је и иначе мекши према Русији него центар Европе. Међутим, присталице укидања санкција све су гласније и у Француској и Италији, и нарочито у Мађарској, чији је премијер Виктор Орбан обећао да продужавање санкција више неће бити реализовано „аутоматски”. Утицајна Немачка је засада уздржана по том питању.

Шта се дешава у Европском парламенту?

То превирање у редовима европских парламентараца означава да је незадовољство због санкција у европском друштву већ достигло критичну тачку, сматра Иван Савиди, председник Федералне национално-култу рне аутономије Грка у Русији и члан Савета за међунационалне односе при председнику РФ. „Те гласове није могуће игнорисати и правити се да их нема. Прекинути су људски контакти и пословне везе, изгубљено је тржиште. Све то не може бескрајно трајати”, рекао је он за „Руску реч”.

Спољнотрговински промет Грчке и Русије у сфери извоза пољопривредних производа мерио се стотинама милиона евра, а за Грчку, која је у врло великој економској кризи, Русија је била перспективно тржиште, подсећа Савиди. Поред тога, обе земље имају очигледну потребу за модернизацијом билатералних односа. Прошле године је премијер Алексис Ципрас два пута посетио Русију, а у мају ове године ће Владимир Путин отићи у званичну посету Грчкој. Очигледно је да су санкције фактор који отежава сарадњу.

И у другим земљама се радо истичу губици које трпи бизнис. Конкретно, посланик Маркус Прецел из немачке партије десничарски настројених евроскептика „Алтернатива за Немачку” (AfD, 12,5% гласова на изборима у немачкој и 7 од укупно 96 места у Европском парламенту) изјавио је да су Немачкој „хитно” потребни руски ресурси, и демонстративно је посетио Крим, који Европа не признаје као део Русије.

Штавише, крајем априла је француски парламент први у Европској унији изгласао укидање санкција. Истина, гласању је присуствовало мање од 20% посланика, тако да је то више симболична одлука (она није обавезујућа за руководство земље), а аверзију према санкцијама подстичу углавном представници крајње левичарских партија и странака десног центра, пре свега опозиционих. Оне су те које инсистирају на тези да Европи прети хегемонија САД са неисплативим трансатлантским споразумима и које реторику усмерену против санкција користе као инструмент за вршење притисака, истиче Леонид Гусев, старији научни сарадник аналитичког центра Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО).

„Да ли је то Русији потребно? Вероватно јесте. То није нарочито ефикасно, али смо ми и даље тема која се разматра, што је такође важно”, сматра Андреј Суздаљцев, заменик декана Факултета за међународну економију и политику Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије”.

Хоће ли санкције бити укинуте?

Европа се заиста запитала шта да ради са санкцијама које су многима досадиле. Ствар је у томе што ће њихово укидање фактички значити легализацију Крима као саставног дела Русије у очима Европске уније.

Питање санкција током протеклих месеци редовно се доводи у везу са испуњавањем споразума из Минска (у њему се Крим уопште не помиње), везаног за регулисање ситуације на истоку Украјине. Ако споразум из Минска, чији гарант је и Русија, буде испуњен у довољној мери, онда ће у јуну ове године санкције бити укинуте или бар ублажене – то су у више наврата истицали и представници европске дипломатије и Вашингтон.

Па ипак, не треба се много надати да ће Крим дефинитивно бити скинут са дневног реда. „Периодично се износи став да је споразум из Минска само прва фаза, а друга је Крим. Када им помињање Крима не одговара, они га и не помињу, а кад им одговара, онда га се сете. Али они га, наравно, никада не губе из вида. Све је то игра”, сматра Суздаљцев.

Росијскаја газета. Сва права задржана.