Хоће ли помиловање Надежде Савченко утицати на односе Русије и Украјине?

Надежда Савченко је готово две године провела у руском затвору, да би се 25. маја вратила у Кијев, где је дочекана као народни херој. Истог дана су у Москву допутовали руски грађани који су у Украјини осуђени на казне затвора. Какав значај може имати та размена затвореника за руско-украјинске односе и како се догађаји даље могу развијати?

Сценарио 1: Нормализација веза између Москве и Кијева успостављањем мира у Донбасу

Они који сматрају да ускоро може наступити побољшање односа између Русије и Украјине уверени су да ослобађање Надежде Савченко и размена осуђеника није изолован случај, него део пакета потеза везаних за конфликт у Донбасу који је раније усагласила „нормандијска четворка”. По мишљењу кијевског политиколога Андреја Јермолајева, директора Института за стратешка истраживања „Нова Украјина”, „размена је знак да почиње реализација формалног споразума из Минска и неформалног договора о решавању конфликта у Донбасу”.

Експерт очекује да сада могу уследити изјаве везане за решавање конфликта. Стране могу наступити са усаглашеним договором, који укључује:

– трајан прекид ватре;

– успостављање контроле на граници између Донбаса и РФ уз учешће снага ОЕБС-а;

– дефинисање статуса и уређења Донбаса после рата;

– одржавање избора у самопроглашеним републикама;

– стварање формата сталног дијалога између Русије и Украјине.

Са друге стране, чак и ако су лидери четири земље усагласили те мере, остаје питање да ли ће их одобрити парламент Украјине. У украјинској Ради су доста јаки екстремисти који се противе било каквим споразумима са Донбасом. Јермолајев, међутим, сматра да је посланике могуће убедити. Само је потребно да „све присталице мировног процеса заузму енергичан став” и почну „да раде са парламентарцима” . Успех у решавању питања Донбаса драстично ће изменити односе између Москве и Кијева, уверен је Јермолајев.

Сценарио 2: Ништа се неће изменити

Многи експерти сматрају да је такав оптимизам неоправдан. Тешко да ће Кијев пристати на компромис по питању Донбаса, сматра Борис Шмељов, шеф Центра за политичка истраживања Института економије Руске академије наука. По његовом мишљењу, Порошенко је потписивањем споразума из Минска довео себе у незгодну ситуацију, јер ће му бити крајње тешко, а можда и немогуће да тај споразум испуни. Чак и ако му пође за руком да провуче потребне законе кроз парламент, то ће проузроковати политичку кризу „са непредвидивим последицама”. Можда ће се све завршити новим изборима, на којима ће посланичке мандате добити још екстремније настројени политичари.

Садашњи ћорсокак, по мишљењу овог експерта, предодређен је тиме што у Украјини нису антируски настројени само парламентарци, него и знатан део друштва, будући да се у овој земљи већ формирало одговарајуће јавно мњење. Због тога размену затвореника експерт не доводи у везу са могућношћу било каквог битног напретка у руско-украјински м односима.

Сценарио 3: Потпуни прекид односа

Трећи сценарио се такође заснива на ставу да размена осуђеника неће имати далекосежне последице, и да је, напротив, могуће даље погоршање односа између РФ и Украјине, све до њиховог потпуног прекида, али тек када буду обновљена интензивна борбена дејства у Донбасу. По мишљењу Бориса Шмељова, то ће се догодити ако „Русија буде мање-више непосредно увучена” у борбена дејства.

Са друге стране, по мишљењу либерално настројеног експерта из фонда „Индем” Јурија Коргуњука, односи између Кијева и Москве толико су погоршани да нема смисла говорити о могућности њиховог даљег заоштравања. Експерт сматра да Кијев није заинтересован за апсолутни прекид односа, јер Украјина и даље у великој мери зависи од Русије. То важи и за конфликт на југоистоку, јер је „део Донбаса под руском контролом”. Одбацујући самосталност ДНР и ЛНР, експерт уједно констатује да је кључ решења конфликта у рукама Москве.

Росијскаја газета. Сва права задржана.