Батаковић: „Без Косова нема будућности”

У „Трећи Рим”, како сам Батаковић зове Москву, историчар је допутовао да би представио своју књигу. Батаковић је аутор радова преведених на енглески, француски и друге језике, и сам каже како је увек желео да изда књигу и на руском, да би „српска наука доспела у видокруг руских научника”. Књига „Косово и Метохија” издата је 2014. године у Јекатеринбургу уз активно учешће професора Ј. Кирјакова (чију улогу је Батаковић посебно истакао), али је тек сада на прави начин представљена у Русији.

„Хтео сам да неке проблеме који су запостављени у међународној историографији извучем из сенке под неку светлост рефлектора. А то је пре свега димензија идеолошког кажњавања српског народа на Косову и широм Југославије. Хтео сам и да се некако извуче на површину и чињеница о страдалничкој димензији Срба на Косову у 18, 19. веку, у другој половини 20. века, а посебно после НАТО интервенције која траје и данас”, прокоментарисао је Батаковић циљ настанка ове књиге.

Како је истакао директор Института за славистику РАН Константин Никифоров, „и поред свег интересовања које у Русији влада за догађаје у бившој Југославији, током протеклих година било је изузетно мало овако озбиљних књига”. Батаковићева књига, као и предавање које је одржао, занимљиви су и по томе што је аутор био сведок и учесник већине догађаја које описује. Учествовао је у преговорима са Мадлен Олбрајт и у преговорима у Рамбујеу, био је шеф делегације на Међународном суду око Косова.

Константин Никифоров и Душан Батаковић. Фото: Алина Јаблочкина. Батаковић је у своме предавању изложио историјат косовског питања, с тим што је посебну пажњу посветио југословенском периоду. Говорећи о савременом тренутку и односу српске јавности према проблему Косова, он је истакао:

„Када се данас разматра однос српске јавности према питању Косова, многи би аналитичари закључили да је јавно интересовање за један од највећих проблема Србије неупоредиво слабије у поређењу са интензитетом који је ово питање имало деценију после агресије НАТО-а 1999. године. Аналитичари, домаћи и страни, који се баве мерењем расположења јавног мњења, редовно констатују да је косовско питање најниже на лествици интересовања српске јавности, и да је то питање које је тек негде на десетом месту по значају у једном друштву заокупљаном преживљавањем, незапосленошћу и растућим сиромаштвом”.

Међутим, по Батаковићевим речима, другачији однос према проблему Косова имају млађе генерације. Улицама Београда и других српских градова ове године су пролазиле велике групе ђака које крај школске године обележавају песмама о Косову:

„Они су певали од свега срца „Ој, Косово, Косово, земљо моја вољена...“ Косово је и даље онај везујући елеменат, који српском народу и његовом раду даје виши смисао и који показује да без Косова нема будућности. Сада то можда изгледа другачије, али ако питате обичне људе, за њих је оно увек ту. Косово никада нико неће избрисати из њихових срца. Што је још важније, старија генерација, они који су били Титови пионири, лако би се одрекли Косова – много лакше него ова млада генерација, која није оптерећена идеолошким наслеђем титоизма. И то је за све нас једна велика нада, један велики потенцијал, који, нажалост, досада још није преточен у одређени политички потенцијал”.

Батаковић је такође истакао да Косово није политичко питање које се решава политичким средствима, него питање идентитета, а о идентитету се не може преговарати. То је добро показала ситуација када Косово није могло постати члан Унеска. Српска јавност се ујединила и показала да је способна да испољи политичку вољу, да нађе подршку на међународној политичкој сцени у одбрани својих виталних интереса. Све то показује да косовско питање није затворено, нити се може скинути са дневног реда.

Говорећи о Бриселском споразуму аналитичар је истакао да овај документ јесте померио преговарачки процес са мртве тачке, али је садржао у себи огроман број уступака албанској страни и врло мало тога што је одговарало Србији.

„Садашња позиција Срба је веома лоша”, констатовао је експерт. „И ту се десила још једна ствар, која је прошла чак и у Београду непримећено у медијској пометњи која код нас влада. Наиме, човек кога је швајцарски сенатор Дик Марти у свом изванредном извештају означио као шефа и организатора трговине органима Срба са Косова, није само постао потписник Бриселског споразума, него је постао и председник Косова и то тако што је десет српских посланика , вероватно по налогу Београда или бар уз неко прећутно одобрење, остало у скупштини да би Тачи, човек са српске потернице, постао председник Косова. То је један историјски парадокс. Мислим да ће у наредном периоду судбина Срба на Косову све мање зависити од Београда, а све више од Приштине. Ипак је од огромног значаја да се питање Косова држи отвореним, у оној мери уколико је то могуће”.

„Проблем је такође био што су преговарачи о Косову погрешно бирани и што су слали погрешан сигнал (говорим о 2012. години)”, изјавио је Батаковић. „Албанци су послали Едиту Тахири, која је врло способна и стручна, која има велико искуство. Онда ми смо послали два врло млада и неискусна преговарача – Борка Стефановића и Марка Ђурића. И амбасадор једне велике западне земље је рекао: ’Да ли се Србија одрекла Косова? Албанци су поставили најискуснијег преговарача, а Србија најнеискуснијег. Ми то читамо као сигнал Београда да је одустао од Косова’“.

Говорећи о садашњем положају Косова, експерт је истакао да је оно далеко од Европске уније јер не постоји адекватна заштита неалбанског становништва, пре свега српске мањине.

„Европске вредности, правна и имовинска сигурност на данашњем Косову не постоје. Албански грађани Косова су незадовољни економском ситуацијом, и даље је на власти структура која је учествовала у рату, председник Хашим Тачи може лако да заврши на неком суду за ратне злочине. Косовом владају тајкуни. И ту нема никакве перспективе, ни економске, ни политичке, јер је и даље све у једном вакууму. Ако би се случајно међународна заједница повукла са Косова, тамо би настао хаос, настали би сукоби кланова, племена. Косово нема сјајну будућност, иако је потписало споразум о стабилизацији и асоцијацији са ЕУ”.

На питање постоји ли у савременој Србији политичка снага која може да поправи положај Срба на Косову Батаковић је одговорио одречно:

"Србија је у великом превирању. Стара политичка елита је разочарала већину грађана, а ова нова, сада владајућа, нема Косово у фокусу, тако да ће требати извесно време да се редефинише и реконфигурише питање Косова на један начин који неће бити агресиван, али који ће бити искрено и аутентично националан”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.