Како се руска власт припрема за парламентарне изборе?

„Јединствена Русија” се позиционира као владајућа странка лојална председнику Путину. Она је на власти од 2003. године, тј. три сазива Државне думе заредом. Сада ова странка на челу са премијером Дмитријем Медведевом намерава да поново освоји велику већину места у парламенту. Међутим, у периоду кризе то није лако остварити.

Владајућа странка увек на удару

Невладина организација „Левада-центар”, која је недавно добила статус иностраног агента, у августу је објавила резултате своје анкете по којима је популарност „Јединствене Русије” опала. Поменута НВО тврди да је свега 31% испитаника изразило спремност да гласа за ову странку на парламентарним изборима уколико би они били организовани током првог наредног викенда. То је био најнижи проценат од почетка 2016. године. Поменути пад популарности „Јединствене Русије” поједини експерти доводе у везу са социјално-економском кризом у Русији.

Криза је незгодан период за владајућу странку, јер народ оптужује власти за пад животног стандарда, сматра Леонид Пољаков, професор одељења за политичке науке на универзитету „Висока школа економије”. „То се могло и очекивати, јер се то дешава у свакој земљи”, рекао је Пољаков за „Руску реч”. „Све политичке стреле су увек усмерене против владајуће странке”.

Са њим се слаже политички аналитичар Валериј Соловеј, професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО). По његовом мишљењу, однос руског друштва према „Јединственој Русији” је лошији чак и у поређењу са 2011. годином, када је после победе ове партије на изборима улична компонента либералних снага организовала масовне протесте тврдећи да су резултати избора фалсификовани. „У неким регионама је ситуација у друштву усијана, а појединци за то оптужују ’Јединствену Русију’”, каже Соловеј.

Одбацивање „баласта”

По мишљењу експерата, током протеклих неколико месеци власти су се потрудиле да подигну ниво популарности владајуће странке уклањањем непопуларних и проблематичних функционера који се доводе у везу са влашћу. Као пример Соловеј наводи недавне оставке министра образовања Дмитрија Ливанова (19. августа) и дечијег омбудсмана Павла Астахова (9. септембра). Ливанов је запамћен по реформи Академије наука која је изазвала негодовање у научним круговима, а Астахова су медији приказали као човека који често даје „скандалозне изјаве”.

Поменути политиколог сматра да је Кремљ уочи избора одлучио да одбаци „баласт” који би могао негативно да утиче на популарност владе, а самим тим и „Јединствене Русије”, јер се она доводи у везу са владом.

Шанса у једномандатним окрузима

Експерти сматрају да „Јединственој Русији” иде у прилог увођење мешовитог система на изборима 2016. године, који се састоји у томе да се половина посланика (225 од укупно 450) бира у једномандатним окрузима. Кандидати лојални власти могу на неки начин представљати сами себе, а не странку.

„Преко једномандатних округа се без иритирања бирача могу провући кандидати лојални власти, који се само формално позиционирају као независни”, рекао је за „Руску реч” Валериј Соловеј. Са друге стране, он истиче да „Јединствена Русија” може имати потешкоћа у окрузима где друге партије имају подршку локалних елита и јаке кандидате. Соловеј процењује да ће се велика борба водити отприлике у 50-60 од укупно 225 округа.

Гласове доносе Путин и слаба конкуренција

Леонид Пољаков истиче да се „Јединствена Русија” доживљава као странка руског председника, а он је у народу далеко популарнији од саме странке. „Највише се води рачуна о томе да се ’Јединствена Русија’ у народу асоцира са председником”, сматра Пољаков.

По његовом мишљењу, повезивање са Путином је сасвим довољно да странка победи 18. септембра. То потврђује пораст популарности „Јединствене Русије” за два процента (41% у односу на претходних 39%) одмах после Путиновог сусрета са представницима странке 6. септембра.

Поред тога, „Јединственој Русији” иде у прилог и одсуство јаке конкуренције. Судећи по анкетама социолошких служби, ванпарламентарне странке подржава највише 1% гласача, док три преостале парламентарне партије (Комунистичка, Либерално-демократска и „Праведна Русија”) тренутно нису претерано популарне у народу. „Оне личе једна на другу и не могу да се позиционирају тако да буду привлачне бирачима”, наводи „Газета.Ru” речи Алексеја Макаркина, заменика директора компаније „Центар за политичке технологије”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.