Постоји ли решење за крупне несугласице између Русије и Запада?

У Москви је 5. децембра одржана конференција „Лицемерје против дипломатије“ на којој су се окупили руски и западни експерти за међународне односе. „У свету се кида нит разговора“, истакао је Фјодор Лукјанов, председник руског Савета за спољну и одбрамбену политику, један од организатора конференције.

Одсуство дијалога између Русије и Запада, по речима учесника конференције, може бити фатално. Са друге стране, ако се ситуација размотри на прави начин могуће је пронаћи компромис чак и када је реч о готово нерешивим проблемима.

Ширење НАТО-а на исток

Питање ширења НАТО-а је стари камен спотицања у односима између Русије и Запада. „Нама је обећано да се НАТО никада неће ширити. Од нас се очекивало да испољимо добру вољу према нашим западним пријатељима. Ми смо то и учинили, а они су нас обманули“, изнео је руско виђење ситуације Сергеј Караганов, декан Факултета светске економије и међународне политике Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“.

Друга страна констатује да не постоје никакви документи који би могли послужити као потврда руских оптужби. На то је скренуо пажњу британски дипломата Роберт Купер, бивши саветник Европске службе за спољне послове. Према Куперовим речима, НАТО је одиграо позитивну улогу тиме што је омогућио источноевропским земљама „да се осећају много безбедније“.

Андреј Кортунов, генерални директор Руског савета за међународна питања, у разговору за „Руску реч“ је тим поводом истакао да Русија очигледно не може бити део западног система безбедности заснованог на НАТО-у, али да то сада није ни потребно: „Највероватније ће постојати два система безбедности – евроатлантски и евроазијски (који Русија жели да успостави заједно са Кином)“.

„Вероватно ће се формирати ’двоспратни’ поредак“, каже експерт. „Сваки систем ће имати своју сферу одговорности, али ће постојати и ’горњи’ ниво, на коме се сви заједнички боре против глобалних опасности као што су тероризам, еколошки проблеми, итд.“

Блиски исток и сиријски рат

Сирија је зона у којој су интереси Запада и Русије врло оштро супротстављени. САД оптужују Москву за пружање подршке Башару Асаду кога Америка третира као убицу, а Русија заузврат оптужује Америку за шуровање са терористима из Ал Нусре. Дипломата Александар Аксењонок, арабиста и члан Руског савета за међународна питања, сматра да Русија и Запад на Блиском истоку раде једно исто, тј. бране сопствене интересе.

Русија се осетила обманутом после усвајања резолуције о Либији [Резолуција 1973 Савета безбедности УН којом је одобрена хуманитарна интервенција, после чега је свргнут Гадафи] и одлучила је да се узврати Западу истом мером“, каже Аксењонок, имајући у виду да сада и Русија и Запад покушавају да реализују своје планове на Блиском истоку.

Што се тиче сиријског питања, Аксењонок сматра да ће Сирија врло вероватно бити подељена на области у зависности од тога ко их контролише – власт или опозиција. Са њим се слаже Соли Озел, професор међународних односа на Универзитету „Кадир Хас“ (Истамбул). „Ја мислим да ће Асад на крају контролисати западни део земље у коме живи 85% становника Сирије“, рекао је Озел за „Руску реч“. Преостали део Сирије ће по његовом мишљењу припасти побуњеницима.

Експерт уједно сматра да су се западне земље умориле од сиријског конфликта и спремне су да изађу у сусрет Асаду и Москви, тако да неће инсистирати на пружању подршке наоружаној „опозицији“, нарочито после доласка Доналда Трампа у Белу кућу.

Украјински ћорсокак

Процес решавања конфликта у Донбасу мирним путем, покренут 2014. године у Минску, доспео је у ћорсокак. Русија, Украјина, Француска и Немачка настављају преговоре на нивоу министара спољних послова, али ти сусрети у Минску су потпуно бесплодни. Русија и Украјина, коју подржава Запад, оптужују једна другу за саботажу мировног процеса.

„Нико не верује да ће ’Минск’ бити реализован“, изјавио је Алексеј Милер, професор Европског унверзитета у Санкт Петербургу. „И уопште није јасно какав је излаз из те ситуације“. Томас Багер, руководилац Службе за спољнополитичко планирање Министарства спољних послова Немачке, слаже се да је Мински мировни процес у кризи, али сматра да је он једина варијанта решења кризе.

„Сада, после тринаесте рунде министарских сусрета и исцрпљујућих дискусија, главни аргумент за наставак Минског преговарачког процеса је спречавање погоршавања ситуације“, каже Багер. По мишљењу немачког дипломате, међусобно неповерење блокира мировни процес, али вреди наставити дијалог у нади да ће се ствари променити набоље.

Росијскаја газета. Сва права задржана.