„Одмрзавање“ односа: О чему могу да разговарају Путин и Трамп?

Доналд Трамп током телефонског разговора са Владимиром  Путином.

Доналд Трамп током телефонског разговора са Владимиром Путином.

Reuters
Јавност у Русији живо интересује питање какав резултат може имати „одмрзавање“ односа са САД, које се очекује после доласка Доналда Трампа на власт. Многи нагађају по којим конкретним питањима и под којим условима Москва и Вашингтон могу наћи заједнички језик. „Руска реч“ је уз помоћ експерата направила списак тих питања и могуће путеве њиховог решавања.

Руска реч је издвојила пет питања која су актуелна на светској политичкој сцени, а по којим САД и Русија могу да постигну договор. Експерти, међутим, истичу да у већини случајева то неће бити нимало лако.

1. Борба против радикалних исламиста и ситуација на Блиском истоку

Русија и Трампова администрација су свесне заједничке опасности коју носи у себи исламски екстремизам на Блиском истоку, пре свега у редовима „Исламске државе“, као што су свесне и потребе за заједничким деловањем у борби против те опасности. Експерти очекују да ће ускоро та свест бити преточена у активно заједничко супротстављање Москве и Вашингтона екстремистима у Сирији. Јуриј Рогуљов, директор Фонда за проучавање САД при Московском државном универзитету, истакао је у интервјуу за „Руску реч“ да већ постоје темељи за такву сарадњу. Наиме, у Сирији већ раде групе руских и америчких стручњака за помирење сукобљених страна, успостављене су линије везе и војни ресори двеју држава су већ почели да размењују податке.

Сарадњи Москве и Вашингтона у овој сфери доприноси и нови приступ Доналда Трампа сиријској кризи, изјавио је за „Руску реч“ Дмитриј Суслов, политиколог са Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“. Трампов претходник Барак Обама је као главни проблем доживљавао личност сиријског лидера Башара Асада, док се Москва, напротив, увек противила свргавању председника Сирије. Те несугласице су онемогућавале заједничку борбу против исламиста. Сада, међутим, Трампова администрација највероватније неће инсистирати на Асадовом одласку као предуслову за политички процес у Сирији, сматра овај аналитичар. То ће омогућити „Русији и САД да успоставе практичну војну сарадњу и збију редове у оквиру решавања сиријске кризе политичким путем“.

Са друге стране, по мишљењу Алексеја Фењенка, сарадника Института светске безбедности Руске академије наука, Трамп ће у погледу сиријске кризе дејствовати другачије него Обама, али ипак ће и он у току преговора „покушавати да наметне Русији сиријску власт без Асада“. За Москву је то неприхватљиво, јер би се тиме „обезвредила цела операција“ РФ у Сирији.

2. Попуштање напетости на подручју Балтика и Црног мора

Трампова администрација ће замрзнути процес шиерења своје војне инфраструктуре у оквиру НАТО-а на територији Источне Европе, и конкретно у Пољској и балтичким земљама, тежећи да „у принципу не допусти никакав конфликт“ са Русијом, сматра Суслов. Он не искључује могућност да Вашингтон из тог разлога мало „обузда“ своје источноевропске савезнике у њиховом провокационом понашању према Москви.

Русија ће, са своје стране, убудуће избегавати повреду ваздушног простра земаља НАТО-а и одустаће од летова без укључених транспондера, а може пристати и на друге сличне мере. „Ситуација у области европске безбедности неће бити решена, али ће доћи до деескалације, што ће Трамп моћи да прикаже као своју спољнополитичку победу“, сматра експерт.

3. Украјинска криза

За време Трамповог мандата Русија и САД могу да пронађу решење украјинске кризе. Трамп доживљава Украјину као проблем и не сноси политичку одговорност за догађаје из 2014. године, услед којих је у Кијеву смењена власт, објашњава Суслов. „Трампова администрација јасно даје до знања да она има политичку вољу довољну за вршење притиска на Кијев са циљем да овај испуни свој део споразума из Минска“, сматра експерт. То ће одговарати приступу Москве, јер Кремљ, као што је познато, редовно констатује да власти у Кијеву нису спремне да реализују споразум из Минска. Украјински парламент још увек није одобрио политички део тог споразума.

Са друге стране, тешко да ће одлука везана за Украјину бити донета у скорије време. Како истиче Алексеј Чеснаков, директор Центра за актуелну политичку ситуацију, у САД се тек формира спољнополитички тим нове администрације, тако да ће њему бити потребно време да уђе у срж проблема. Поред тога, Трампова администрација засада нема дефинисану спољнополитичку доктрину.

За решавања украјинске кризе такође је потребно да Москва и Вашингтон на исти начин сагледавају будућност уређења Украјине, уверен је политиколог. Русија подржава идеју о федерализацији Украјине, желећи да то буде држава у којој би права региона била јасно формулисана и добро заштићена. САД подржавају садашњу кијевску власт, која говори о потреби за децентрализацијом земље, али инсистира на принципу унитарности државног устројства Украјине.

4. Контрола нуклеарног наоружања

САД и Русија могу предузети покушаје да постигну неки договор о контроли нуклеарног наоружања, сматрају експерти. По Фењенковом мишљењу, то је једно од најактуелнијих питања билатералних односа.

САД ипак то доживљавају као много већи проблем него Русија, сматра Василиј Кашин, сарадник Центра за комплексна европска и међународна истраживања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“. Вашингтон има задатак да спроведе свеобухватну модернизацију читаве нуклеарне тријаде, која практично није обнављана од завршетка Хладног рата. То је скуп пројекат који вреди стотине милијарди долара. Поред тога, САД желе да појачају и своје војно присуство у Тихом океану, с обзиром на све већу војну моћ Кине, а то такође много кошта.

Кашин сматра да ће Трамп, ако жели да реализује оба пројекта, морати да смањи број војних база САД у другим регионима света, и уједно ће покушати да постигне договор са Москвом о смањењу нуклеарног оружја. Тиме би се смањили и трошкови модернизације америчког нуклеарног потенцијала. Са друге стране, Москви такво смањење сада не одговара, јер се у Русији већ неколико година интензивно спроводи програм модернизације нуклеарног наоружања. „Јасно је да тај договор о контроли наоружања Русији не треба, а њима треба. То значи да они треба нама заузврат да понуде много тога“, уверен је експерт.

5. Антируске санкције

Трамп је, међутим, у замену за смањење руског нуклеарног арсенала засада понудио само ублажавање санкција уведених Москви поводом украјинске кризе. По мишљењу руских експерата, то је очигледно несразмерна понуда.

У том контексту, како истиче Рогуљов, Трамп заиста показује да је „генерално расположен“ за побољшање економских односа са Русијом и одустајање од санкција, али не треба очекивати да ће оне убрзо бити укинуте. Трамп ће и даље користити ту тему на преговорима са Русијом, покушавајући да заузврат добије нешто од Москве.

Постоји мишљење да Вашингтон у принципу није спреман да укине санкције. „Укидање санкција би значило да САД признају пораз. То би изгледало као отворено америчко повлачење“, рекао је Фењенко за „Руску реч“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.