Како се догодило да су неки становници Русије Азијати?

Туристе често изненади етничка разноликост Русије, јер пре доласка многи од њих верују да је највећа земља на свету у том погледу прилично хомогена.

Јегор Китов, истраживач Центра за физичку антропологију Руске академије наука, верује да се у Русији термин Азијат може разумети на три начина.

Прво, Азијатима се могу сматрати људи који живе у делу Руске Федерације смештеном у Азији, рекао је Китов за „Руску реч“. Друго, неко може да каже да се осећа као Азијат због свог матерњег језика и културе. По овом основу припадници туркијских или тунгуских народа могли би да се сврстају међу Азијате, додаје Китов. Треће, постоји мишљење да су сви припадници монголоидне расе Азијати. У том смислу овај истраживач помиње Калмике, Евенке, Јукагире, Бурјате, Тувинце, Хакасе, Чукче, Корјаке, Ескиме и Алеуте.

Китов даље објашњава да у Русији постоји много етничких заједница чији припадници се сврставају у монголоидну расу. Међутим, врло тешко их је идентификовати, јер „територија модерне Русије обухвата области где живе представници двеју раса – кавкаске и монголоидне“, а пошто они врло дуго живе једни поред других, дошло је до мешања у свим могућим пропорцијама.

Професор Иља Перевозчиков, коаутор најважнијег универзитетског уџбеника за студенте антропологије у Русији, слаже се са Китовим. За „Руску реч“ је изјавио да се термин Азијат најчешће погрешно користи. Као пример наводи Татаре и Казахе који имају азијски изглед, али су настали мешањем народа кавкаске и монголоидне расе.

Перевозчиков сматра да раса и етничка припадност не стоје у директној вези. Раса је биолошки, а етницитет друштвени појам, додаје он.

Колико Азијата живи у Русији

Резултати пописа становништва Руске Федерације из 2010. године показали су да у земљи постоје 193 етничке групе. Према тада прикупљеним подацима овако изгледа листа десет најбројнијих етничких азијатских (у традиционалном смислу те речи) народа у данашњој Русији:

 

Иако бројни староседелачки народи крајњег севера и Далеког истока Русије (попут Чукчи и Алеута) припадају монголоидној раси, они нажалост нису наведени на овој листи, јер су малобројни и популација им је у сталном опадању. Руске власти предузимају мере за очување културе и традиције ових етничких заједница тако што помажу њиховим удружењима и дају подршку у реализацији програма Уједињених нација намењеног староседелачким народима.

У Европи, Азији и САД води се дебата о томе ко се све може сматрати Азијатом. Према традиционалној дефиницији овог појма, у Русији живи 9,5 милиона етничких Азијата и они чине 6,5% становништва земље.

Поређења ради, према подацима до којих је дошао Истраживачки центар „Пју“ из Вашингтона, Американци азијског порекла чине 5,8 одсто становништва САД.

Већина становника Русије азијатског порекла живи у руралним областима. Једине азијатске заједнице у Русији које су у великој мери урбанизоване су Корејанци, Татари, Узбеци и Киргизи.

Статистика показује да су у азијатским заједницама жене бројније од мушкараца, што је у складу са општим трендом који влада у Русији

Мешовито порекло азијатских народа

О бројним азијатским етничким групама не постоје довољно прецизни историјски подаци, што данашњим истраживачима значајно отежава да открију њихове претке. На пример, Бурјати потичу од сибирских и монголских племена, а њихови преци коначно су се настанили у близини језера Бајкал, на територији данашње Републике Бурјатије.

Први пут се помињу у „Историји Монгола“, најстаријем сачуваном делу на монголском језику, написаном крајем 13. века

И историја Калмика стоји у вези са једним монголским племеном, Ојратима.

У најстаријем писаном документу о Тувинцима они се помињу као Динлини.

Татари и Казахи имају заједничке претке и говоре туркијским језицима. Верује се и да су Јакути, Башкири, Узбеци и Киргизи настали од туркијских народа пореклом из централне Азије.

Припадници многих корејских заједница широм Русије потичу од Корејанаца настањених на руском Далеком истоку крајем 19. века. Они су своју земљу напустили због сиромаштва и брзо су се прилагодили животу у најисточнијим областима Русије где су се населили на слободним обрадивим површинама.

Тридесетих година прошлог века совјетске власти су многе од њих депортовале у централноазијске републике, где и данас живе.

Руске републике Татастан и Јакутија такође имају бројне азијатске заједнице.

Већина ових етничких група има своја представничка тела и културне центре. Влада Русије основала је Федералну агенцију за питања националности.

Устав Руске Федерације гарантује право свим руским републикама да, поред руског, користе и језике народа који у њима живе. Такође, руски устав етничким групама гарантује право да чувају свој матерњи језик и да створе услове за његово проучавање и развој.

Нажалост, многи људи азијског порекла селе се у Москву или друге економски развијене градове. Током 2013. године у процесу унутрашњих миграција више од пола милиона људи доселило се у европски део Русије.

Статистички подаци о кашњењу исплате зарада државним службеницима помажу да се разуме зашто долази до поменутих унутрашњих миграција. У 2015. години Сибирски федерални округ својим запосленима дуговао је око 773 милиона рубаља (око 13,3 милиона долара) на име заосталих плата, док је овај дуг у Централном федералном округу износио само 477 милиона рубаља.

Ко су Азијати

На пописима у Русији грађани имају прилику да се изјасне о националној припадности, али је чак и на основу ових података тешко донети објективан закључак о томе која група може да се класификује као азијатска.

Дефиниција појма Азијат разликује се од земље до земље. У Великој Британији Азијатима углавном сматрају људе пореклом из јужне Азије – Индијце, Пакистанце и житеље Бангладеша.

У Русији постоје бројне етничке групе и карактерише је разноликост становништва. Фотографија: РИА Новости/Сергеј ГунајевАмерички Биро за попис је 2010. године у Азијате сврстао људе чије порекло води са Далеког истока, Индијског потконтинента и југоисточне Азије, док шведска влада у ову групу укључује и људе са Блиског истока.

Када се говори о истраживачима из невладиног сектора и међу њима постоје неслагања о дефиницији појма Азијат, зависно од тога да ли долазе са Истока или Запада. Они углавном користе термин припадник монголоидне расе, али постоје и неки изузеци.

На пример, др Марта Миразон Лар са Универзитета у Кембриџу сматра да „целокупна популација Азије“ припада монголоидној раси.

Масниари Новита са Универзитета у Џемберу у Индонезији тврди следеће: „Азијати су људи монголоидне расе, док се становници Индијског потконтинента сврставају у кавкаску расу.“

Професор Дејвид Блексли у свом језичком приручнику из 2011. године препоручује да се термин Азијат користи за становнике азијских земаља попут „Кине, Јапана, Кореје и Вијетнама“, осим ако је у датој ситуацији боље употребити посебан назив за националну припадност, јер поменути термин има сувише широко значење.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!