Упознајте Александра Иванова: О чему размишља просечан грађанин Русије?

Аљона Репкина
Просечан грађанин Русије има 40 година, ради у трговини, патриотски је настројен и у последње време мање пије. Анализирали смо статистичке податке многих извора* и насликали портрет типичног грађанина Русије, са његовим свакодневним навикама и политичким опредељењима.

Типичан грађанин Русије се зове Александар – то је најчешће име у Русији још од 1950. године. Његово презиме вас вероватно неће зачудити: презива се Иванов. Наравно, ту постоје и варијанте јер у Русији живи преко 150 народа, тако да ће се типичан грађанин Русије у Махачкали (главни град Дагестана, 1.587 км јужно од Москве) звати Магомед, а наш Александар Иванов ће тамо бити егзотична појава. Али пошто етнички Руси чине већину становништва Русије, типичан житељ ће ипак бити Александар, или скраћено Саша.

Живот у кредитима и Android

Саша Иванов живи у граду са мање од милион становника, вероватно у обласном центру. Он одавно није безбрижни младић – он је озбиљан грађанин са гомилом обавеза: има 40 година, живи са породицом и свакога дана иде на посао. Ради у трговини, али није фанатично везан за посао. Радно место је за њега пре свега извор средстава за живот. То није ни чудо јер Александар мора трећину зараде да троши на отплаћивање кредита. Он зарађује 35.744 рубље (635 долара) месечно, али потајно сматра да заслужује више.

Код куће Сашу чекају жена и дете, и највероватније мачка (омиљени кућни љубимац грађана Русије). Сашина жена се зове Јелена – то је најпопуларније женско име у Русији. Саша и његова породица не живе на високој нози, али имају нормалне услове за живот. Имају 24,4 квадратна метра стамбеног простора по члану породице, имају два телевизора, компјутер и веш-машину. Као и 70-80% осталих грађана Русије, Саша користи телефон са оперативним системом Android (и свакога дана користи интернет), а вози највероватније аутомобил домаће производње или неки јефтинији страни модел.

Као и већина грађана Русије, Александар не пуши, али с времена на време попије покоју. Додуше, ако се може веровати статистици, у последњих неколико година пије мање него раније. Експерти то објашњавају кризом (мора се штедети на алкохолу) и забраном продаје алкохола ноћу од 2013. године. Иванов највише воли пиво – годишње попије око 60 литара. На одмор најрадије одлази у топлије крајеве. Задовољан је што грађани Русије од прошле године опет могу да путују у Турску и спрема се да иде тамо на одмор.

Путин је добар, сиромаштво је лоше

Александра занима политика, али као пасивног посматрача. Он лично не намерава у њој да учествује. Конзервативно је настројен и уверен је да је стабилност важнија за државу од реформи. Можда се то објашњава чињеницом да је он рођен 1977. године, што значи да се сећа распада Совјетског Савеза 1991. године. Он и данас жали што је историја кренула у том правцу. У историји Русије Саша се највише поноси победом у Великом отаџбинском рату, а од лидера своје земље у 20. веку највише поштује Леонида Брежњева.

Међутим, ни тај генерални секретар СССР-а уопште не може да се пореди са садашњим председником Владимиром Путином. Њега Александар Иванов подржава врло одлучно и одобрава његове потезе (у марту и априлу је Владимира Путина подржавало 82,7% становника). Од свих руских политичара највише поверења улива Путин, а на другом и трећем месту, али далеко иза њега су министар одбране Сергеј Шојгу и премијер Дмитриј Медведев.

Сашино поверење према председнику не пројектује се на државни систем у целини. На пример, Александар сматра да је руско друштво неправично, пре свега због неједнаких примања. Саша има породицу и кредите, тако да га и иначе много брине финансијска ситуација. Он је уверен да су раст цена и осиромашење становништва главни данашњи проблеми Русије. Држава треба да помаже народу, сматра Саша, распоређујући буџет првенствено у корист здравства и социјалне сфере.

Русија је велика сила, али је породица најважнија

Саша прати светске догађаје и задовољан је руском спољном политиком на међународној политичкој сцени. Према резултатима анкета, грађанима Русије највише импонује спољна политика Русије (нарочито у контрасту са економском и социјалном политиком). Александар нема баш много лепо мишљење о САД. Он сматра да је њихова улога у свету негативна. Из истог разлога је незадовољан Европском унијом и Украјином, али зато има веома позитивно мишљење о Белорусији и Кини.

Као и већина грађана Русије Александар је патриота. Он сматра да су Руси велики народ, и уверен је да његова земља треба да сачува улогу велике силе. По његовом мишљењу, друге државе сада представљају војну опасност по Русију, али он не сумња да ће армија у случају потребе ту опасност отклонити. После недавног терористичког напада у Санкт Петербургу (3. априла) почео је више да размишља о тероризму и више да се брине.

Па ипак, и поред свега тога, Александар Иванов је оптимиста који сматра да је срећан човек. Како објашњавају социолози, за њега је најважније да у породици буде све добро, да нико не болује и не свађа се, а бриге и проблеми у белом свету, па чак и економски, нису толико важни. Саша признаје да га срећним највише чине деца и породица.

* У припреми текста коришћени су подаци Сверуског центра за истраживање јавног мњења, Фонда „Јавно мњење“, невладине организације „Левада центар“, а такође научни рад А. Журављова „Прилог статистици руских породица“ и публикације издавачких кућа „Московский комсомолец“, „Комсомольская правда“, „Ведомости“, „Газета.Ru“ и „Тинькофф-журнал“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.