После приказивања првог дела филма „Интервјуи са Путином” поједини амерички медији су оптужили аутора Оливера Стоуна за необјективност и сувишне симпатије према председнику Русије Владимиру Путину. „Стоун делује доста скептично”, истиче Variety, a New York Times додаје: „Ласкав је, али помало скептичан”.
Редитељ је мирно одговорио на критику, рекавши да „Интервјуи са Путином” помажу западном гледаоцу да упозна алтернативно гледиште, што је веома важно када су односи између Русије и Запада затегнути: „Путин је знао да ћу ја поштено саслушати оно што има да каже”, рекао је Стоун у емисији The Late Show: „Мислим да би требало да и сами погледате тај филм”. Други део филма је приказан 13. јуна на каналу Showtime. О чему су у овом делу разговарали Стоун и Путин?
Говорећи о проблему размештања система противракетне одбране (ПРО) у Европи, Путин је подсетио да је Русија предлагала Сједињеним Америчким Државама и Европи стварање заједничког система ПРО, али је Запад одбио тај предлог. „У циљу очувања стратешке равнотеже снага ми ћемо бити принуђени да развијамо наше ударне ракетне системе”, прокоментарисао је руски лидер.
Путин је истакао да се Русија може наћи у окружењу система западног наоружања. Таква опасност приморава Руску Федерацију да појачава своју војну моћ, што ће изазвати нови круг трке у наоружавању. „То је велика грешка”, сматра Путин.На питање Оливера Стоуна да ли ће САД имати преимућство у случају избијања потенцијалног рата Путин је одговорио: „Не”. По његовом мишљењу, ако избије рат између Русије и САД, односно НАТО-а, неће нико преживети, а нуклеарни ракетни штитови у том смислу имају чак и негативну улогу, јер само стварају илузију да је неко заштићен. Једини излаз из тешке ситуације по његовом мишљењу је наставак дијалога, колико год да је он тежак.
Едвард Сноуден је некада радио у Агенцији за националну безбедност. Добио је азил у Русији када је 2013. године медијима открио податке о томе како америчке специјалне службе прате држављане САД и других земаља. Стоун је питао Путина подржава ли он све што је урадио Сноуден, и добио од руског председника следећи одговор: „Не. Ако се Сноудену нешто није свиђало у његовом послу, требало је да потражи други посао”.
Па ипак, Путин каже да Сноуден није одао Русији америчке тајне и није издајник. Руски председник такође сматра да су америчке специјалне службе отишле предалеко у праћењу сопствених грађана и житеља других земаља: „Непристојно је прислушкивати своје савезнике”.
Путин је потврдио да су Американци тражили Сноуденово изручење, али је Москва одбила тај захтев. Он је подсетио Стоуна да је Русија предлагала Америци склапање споразума о сарадњи који је између осталог подразумевао и узајамно изручење преступника, али су Американци то одбили. Зато Русија не намерава да практикује једнострану екстрадицију и неће изручити Сноудена, јер он није кршио руске законе.
Стоун је Путину поставио много питања везаних за унутрашњу политику. Колико је живот ЛГБТ заједнице безбедан, поштује ли се слобода говора и може ли се за Русију уопште рећи да је то демократска земља, или је она, као што сматрају западни критичари, традиционалистичка ауторитарна држава?
У Русији се, по Путиновом мишљењу, уопште не крше права хомосексуалаца и лезбијки. „Код нас нема никаквих кршења било чијих права по линији полних односа”, нагласио је политичар, истакавши да многи људи нестандардне оријентације у Русији граде успешну каријеру. Важећи закон о забрани пропаганде хомосексуалности међу малолетницима, по Путиновом мишљењу, има за циљ искључиво бригу о новим нараштајима. Са друге стране, руски председник се сложио са Стоуновом тврдњом да је Русија прилично конзервативна земља, мада не у толикој мери као исламске државе.
Путин је уверен да и са слободом говора у Русији нема никаквих проблема. „Ми имамо стотине радио и телевизијских компанија. Држава их уопште не контролише. Та контрола једноставно није могућа”, рекао је он Стоуну. Што се тиче демократије, руски лидер је констатовао да се Русија ипак разликује од западних земаља и њихове вековне традиције промене власти, јер је у њој најпре столећима била монархија, затим су неколико деценија владали комунисти, а тек током 1990-их је дошло време слободе. „Наравно, немогуће је замислити да данас или сутра код нас буде успостављен исти поредак као у САД, Немачкој или Француској”, рекао је председник. „Друштва треба да се развијају постепено, у етапама”.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу