Путин у филму Стоуна: О Криму, конфликту у Украјини и сиријском рату

SHOWTIME/YouTube
У трећем делу четвороделног филма Оливера Стоуна „Интервјуи са Путином” који приказује ТВ канал Showtime, Стоун и Путин говоре о конфликтима у које је последњих година посредно или непосредно укључена Русија, тј. о ситуацији везаној за сједињење са Кримом, о оружаном конфликту на истоку Украјине и грађанском рату у Сирији.

У трећем делу филма „Интервјуи са Путином” који је приказан 14. јуна Путин разговара са редитељем Оливером Стоуном о најважнијим међународним догађајима у које је последњих година увучена Русија – о украјинској кризи и сиријском грађанском рату.

„САД су узјахале коња украјинског незадовољства”

Разговор о кризи власти у Украјини (крај 2013. и почетак 2014) који је довео до свргавања председника Виктора Јануковича, сједињења Крима са Русијом и грађанског рата на истоку Украјине Путин је почео констатацијом да Украјинци искрено теже ка Европској унији. Он је нагласио да су размере корупције и неједнакости у Украјини после стицања независности биле још веће него у Русији током 1990-их. „Наравно, људи су мислили да ће се придруживањем стандардима Европске уније ослободити од понижавајућег положаја у коме су се нашли почетком 1990-их”, рекао је Путин.

Али успостављање асоцијације Украјине са Европском унијом, додаје он, о којој је Јанукович постигао договор 2013. године, није било поштено према Русији. Тиме је фактички отворен пут ка руском тржишту, где је царина на увоз робе из Украјине била равна нули, тако да би роба из ЕУ угрозила руске произвођаче.

Када је Јанукович после разматрања тог проблема са Путином одложио потписивање споразума о асоцијацији, у Кијеву су почели нереди на Мајдану које је Запад подржао. „Наши партнери у Европи и САД су узјахали коња народног незадовољства, и уместо да испитају шта се дешава подржали су државни преврат”, закључио је Путин.

По његовом мишљењу, у Украјини је 2014. године изведен управо оружани преврат, у коме су били ангажовани екстремни десничари. Грешке новог руководства Украјине, на пример покушај вршења притисака на становништво источних области коме је матерњи језик руски, гурнуле су земљу у хаос и фактички у грађански рат. Путин сматра да је за то једним делом крив и Запад, који је заузео једностран став.

„Нисмо ми одлучили да се сјединимо са Кримом”

„Када се осврнемо уназад, да ли сте погрешили када сте донели одлуку о анексији Крима [2014]?”, питао је Оливер Стоун, набрајајући последице које је Русија имала после тога, тј. западне санкције и повећање међународне тензије. Председник Русије је одговорио са осмехом да није Русија донела одлуку о сједињењу са Кримом, него је кримски парламент, који је изабран још за време украјинске власти, одлучио да спроведе референдум о сједињењу са Русијом. Резултат је познат: преко 96% гласова за улазак Крима у састав Руске Федерације.

Што се тиче руских војника без обележја, који су се појавили на Криму уочи референдума, Путин наглашава да је њихов једини задатак био да осигурају безбедност становника Крима коју су могли угрозити украјински националисти. „Требало је да се народ осећа безбедно”, каже руски председник.

После сједињења Крима са Русијом односи између Москве и Кијева су се нагло погоршали. Путин, међутим, сматра да ће се они пре или касније поправити. „Са Украјином нас везују хиљаде нити. Украјински и руски народ нису само у блиском сродству, они скоро да су једно исто”, уверен је руски лидер.

„Ми не можемо допустити јачање терориста у Сирији”

У једној сцени филма Путин и Стоун се налазе у председничком оперативном центру, одакле руски председник ступа у везу са руским штабом у Сирији и може даноноћно да добија свеже информације о току руске војне операције у тој земљи. Одговарајући на питање зашто се Русија умешала у сиријску кризу, Путин каже да је главни циљ не допустити у Сирији понављање ирачког и либијског сценарија, када је земља после свргавања ауторитарног лидера потонула у потпуни хаос.

„Постоје и практични задаци”, рекао је Путин, подсећајући да хиљаде грађана Русије и бивших совјетских република Централне Азије ратују у редовима „Исламске државе” и других терористичких организација у Сирији. Не може се допустити да се они врате у Русију, нагласио је председник.

Руски лидер је уверен да је Русија једина земља чије су трупе дошле у Сирију легитимним путем, на позив легитимног руководства земље (владе Башара Асада). Међутим, Путин се одмах оградио: „Ми смо свесни да је и руководство Сирије такође чинило одређене грешке у грађењу односа у сопственој земљи”. Путин наглашава да Русија у Сирији и даље сарађује са САД и земљама региона које се боре против тероризма, те да је победа у тој борби и даље главни задатак.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“