Централно место на васкршњој трпези заузимају фарбана јаја, освећена у цркви, сирна пасха и кулич. Данас мало ко зна да су у старој Русији имућни верници на сто износили 48 јела, према броју дана васкршњег поста.
Историчар руске кухиње Вилијам Похлебкин у својој књизи „Кухиња века“ међу традиционалним јелима на свечаној трпези наводи пуњено јагње, прасе с кашом, ћурку с кромпиром, шунку и месо печено у комаду, киселе краставце и купус, као и мариниране печурке. Као додаци незаобилазни су џем од бруснице, рен, сенф, а за јаја служена је посебно спремљена црна со. Пило се црно суво вино и слатко вино кагор, а деца су се посебно радовала желеу од кљукве. Дакле, да пређемо на главна васкршња јела.
Пасха
Legion Media
Сирна пасха је традиционални васкршњи десерт у облику зарубљене пирамиде која симболизује Гроб Господњи. На врху посластице исписује се „ХВ“, прва слова синтагме Христос васкрсе којом се православни верници на тај дан поздрављају.
Основни састојци за сирну пасху су млади сир, маслац, кисела или слатка павлака и суво грожђе. У овај слаткиш додају се орашасти плодови и кандирано воће. Смеса за посластицу може да се кува или послужи сирова.
Кулич
Legion Media
У цркви се верницима у Светлу суботу после молитве дели васкршњи квасни хлеб артос, који је седам дана стајао у храму, и који симболизује Христово тело, а код куће се прави кулич.
Постоји мишљење да је на појаву руског слатког васкршњег хлеба кулича утицала словенска традиција прављења обредног хлеба од квасног теста уочи сетвених радова. И док нас данас кулич асоцира искључиво на Васкрс, у прошлости се пекао неколико пута годишње, за велике празнике, везане за смену годишњих доба. Притом још у 19. веку кулич није имао форму и више је личио на украшени округли обредни хлеб каравај, а карактеристични цилиндрични облик добио је средином 19. века. Сам назив кулич датира из периода 17-18. века, а пре тога у Русији пекла се отворена пита с надевом – „перепечи“. Ово јело сачувало се до наших дана у удмуртској кухињи.
Савремени куличи праве се од квасног теста у облику цилиндра, украшавају глазуром, орашастим плодовима и фигурама од теста.
Тврдо кувана јаја
Legion Media
Обичај бојења јаја на Васкрс везан је са доживљајем јајета као поновног рођења и извора новог живота који је Христос донео. Данас се у продаји може наћи мноштво фарби за јаја, али много је лепше када се обоје онако како је то некада чињено, рецимо у луковини, или помоћу цвекле, ако се украсе першуновим лишћем или обмотају концима.
Маковњача
Викторија Дреј
Празничну трпезу одувек је красила и пита са маком, па је тако и данас. Верује се да она породици доноси благостање и иметак. Може се правити као обична пита, са равномерно распоређеним маком у целом тесту или тако што се прво савије ролна са маком, чији се крајеви засеку, споје у круг, нарежу и потом се формира пита у облику цвета.