7 јела која се у Русији припремају за хришћанске празнике

Legion Media
Многи странци кажу да је руска кухиња једноставна, јер користи ограничен број намирница и не поседује префињене сосове и зачине. Ипак, празнична јела која се припремају на хришћанске празнике доста су компликована. Нека од њих припремају и они који не иду редовно у цркву и не посте. Без ових јела немогуће је замислити Божић и Васкрс у Русији.
  • Пратите наше садржаје преко сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Кутја

Кутја се припрема од паганских времена и то у вези са сахраном и поменом као „храна за умрле претке“. Данас многи припремају кутју као јело за помен умрлима, чак и они који нису строги хришћани. Раније је такође постојао обичај да се припрема кутја за крштење, поводом упознавања цркве са новорођенчетом. Жито се кувало у млеку и слаткој павлаци уз додатак много маслаца. Православни верници кутју, која је сродна са српским кољивом, припремају и за Бадње вече (6. јануара) и на Богојављење (19. јануара). Кутја је каша од целих зрна пшенице, јечма, проса или пиринча. У њу се додају мед, ораси, суво воће и мак.

Козуљи

То је врста колача који се пеку у Архангељској и Мурманској области за Божић. Назив козуљи потиче од речи северних дијалеката у значењу „змија“. Козуљи се праве од ражаног теста у облику коза, оваца и крава. Они симболизују животиње које су се налазиле у штали приликом Исусовог рођења. Овај обичај такође се проширио на Урал. Ту се пеку козуље у облику ирваса и анђела. Овим колачима се украшава јелка.

Кулич

Овај округли високи хлеб цилиндричног облика православни верници пеку за Васкрс. У тесто се додају суво грожђе, ораси, зачини (ванила, кардамон, мускатни орашчић), одозго се украшава глазуром или прах шећером. Обичај је да се кулич, као и јело пасха од сира и фарбана јаја, освештају у суботу, уочи Васкрса. Сматра се да је кулич кућна варијанта артоса или просфоре, црквеног хлеба који се припрема у манастиру или цркви за Васкрс, освештава и дели верницима. Православни верују да су такав хлеб апостоли остављали Христу после Васкрсења.

Блини

Блини или руске палачинке у Русији се пеку за Масленицу, недељу дана пре Великог поста, недељу која се такође назива Сирна или Месопусна. Тих седам дана не може да се једе месо, али још могу да се једу јаја и млеко, потребни за припрему палачинака. Обичај слављења Масленице потиче из паганских времена, али се задржао и у хришћанству. Блини су увек припремани са много различитих надева. Обично су то били павлака и различита слатка. Први блин се остављао на прозору или давао сиротињи као спомен на мртве. Сваки дан недеље Масленице има свој назив: на пример, у петак је „таштино вече“, када зет одлази на блине код таште, субота је „заовино посело“, а недеља „опроштајна недеља“, када се према обичају тражи опроштај и спаљује страшило од сламе, које симболизује протеклу зиму. Данас у прослави празника учествују и они који се припремају за Велики пост, као и они који не посте.

Пасха

Ово је јело од сира у облику пресечене пирамиде, која симболизује Гроб Господњи. Осим ситног сира у припреми се користе маслац, слатка или кисела павлака, суво грожђе и ораси. Пасха се припрема у северним и централним регионима Русије.

Фарбана јаја

Обавезни ритуали за Васкрс су размена фарбаних јаја и шаљива надметања (чије јаје се није разбило, тај је победио и узима јаје од оног ко је изгубио). Тврдо кувано и обојено јаје симболизује васкрсење. Црвена боја јаја значи да је васкрсење верника искупљено крвљу Исуса Христа. Најраспрострањенији начин бојења је у луковини. Раније су се јаја ручно украшавала, а данас се обично користе готове боје или налепнице.

Колач од јабука

19. августа православна црква обележава један од 12 главних празника: Преображење Господње. Народни назив овог празника је Јабучни спас. Реч спас потиче од речи Спаситељ. То је празник жетве, почев од тог дана могу да се једу јабуке. Тог дана у цркви се освећују јабуке, мед и пшенично класје. Пеку се колачи с јабукама и њима часте рођаци и пријатељи.

Сазнајте још: Како верници у Русији поштују Велики пост?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“