Од када се у Русији пије кафа?

Russia Beyond (Vigilius Eriksen / Royal Collection / Public Domain; Jean-Marc Nattier / Arkhangelskoye Palace / Public Domain)
Почетком 18. века у Русији су кафу пили само дворани, и то само кад се изволи императору. Трновит је био пут овог напитка у земљи где живе љубитељи кваса и чаја.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Кафа се у руским документима први пут помиње 1665. године, када је прописана цару Алексеју Михајловичу као лек против надимања стомака, главобоље и кијавице. Не зна се да ли је она тада помогла руском владару, али се зна да се кафе напио тек Петар Велики за време свога другог боравка у Холандији 1697. године.

Кафа или вотка?

„Скупштина за време Петра I“, 1858, Станислав Хлебовски.

Петар је пробао кафу код Николаса Витсена, градоначелника Амстердама и управника Британске источноиндијске компаније (British East India Company). Руском цару се напитак допао, после чега је Холандија почела да испоручује Русији кафу у зрну са својих плантажа на острвима Јава, Суматра и Цејлон.

Штавише, Петар се толико „загрејао“ за кафу да је 1714. године, за време отварања Кунсткамере, првог музеја у земљи, наредио да „свако уђе бесплатно, и ако неко дође са друштвом да гледа ретке појаве, угостити их на мој рачун шољицом кафе или чашицом вотке“.

Цар је наредио да се кафа пије на скупшинама, а представници виших слојева друштва су били принуђени да поштују његове указе, иако је њима кафа била неподношљиво горка. Крајем Петрове владавине, 1724. године, у Петербургу је радило петнаест крчми где се могла попити кафа. Истина, тамо су одлазили углавном странци.

Многе Петрове „новотарије“ нису се допадале руском свештенству, па је то важило и за кафу. Појавиле су се овакве изреке: „Чај је проклет на три сабора, а кафа на седам“, „Кромпир је проклет, чај је двоструко проклет, а дуван и кафа троструко“, „Ко кафу пије, тога ће Бог да убије“.

Кафа за императорке

Портрет Катарине II, 1770, Фјодор Рокотов.

Прва „кућа кафе“, где се могла купити кафа у зрну, у Петербургу се појавила 1740. године захваљујући братаници Петра Првог Ани Ивановни. Она је била страствена поклоница овог напитка и конзумирала га је свако јутро.

Прве кафеџинице држали су дошљаци из Холандије, Немачке и Енглеске. Они су кували кафу у бакарним или лименим џезвама, филтрирали су је а затим пили онако како су навикли да раде код куће. На пример, пили су је на немачки начин, тј. без додатака, или на бечки начин, са умућеном слатком павлаком, или су додавали мед, чоколаду или шећер.

Студенти у кафеџиници пред читање стихова.

За императорку Катарину II, која је такође пореклом била Немица, говорило се да на дан попије и по пет шоља јаке кафе, а за једну такву кафу је трошено по 400 грама млевених зрна. Наводно је један поданик попио шољу коју му је понудила императорка и умало није умро јер је срце почело јако да му лупа.

Гледање у шољу

Одмор – кафа и вотка, 1913, Фредерик де Ханен.

Са ширењем кафе постало је популарно и гледање у шољу. Оно се први пут помиње у документима из средине 18. века, а крајем века су већ штампане књиге са инструкцијама како правилно тумачити „симболе“ на дну шоље. Високо друштво је на своје балове и пријеме почело да позива жене које „умеју“ да гледају у шољу.

„Портрет О.С. Цетлина и Д.В. Висоцког. Уз шољицу кафе

Постоји легенда да је једна циганка 1799. године гледала у шољу императору Павлу Првом и видела да ће „брзо умрети“, за што умало није и сама страдала. Император је убијен 1801. године.

Гледање у шољу је било популарно међу племићима и у круговима око царске породице, јер је кафа само њима била доступна. Обични људи нису могли да је пију све до почетка 19. века.

Може ли се кафа пити кашиком, као супа?

Руска војска је 1805. године ушла у Аустрију за време рата Треће коалиције и тамо је видела како локално становништво са задовољством пије кафу. Руски војници су назвали напитак „кава“ и такође почели да га пију. Прича се да су у почетку пили „каву“ кашиком, из великог тањира, као чорбу.

Са војском је кафа дошла у Русију на велика врата, али не само из Западне Европе, него и са Истока. Козаци који су служили на граници и учествовали у рату против Османлијске империје (1806-1812) као трофеје су донели вреће са кафом у зрну и џезве за њено кување. Тако је кафа постала популарна на обалама Азовског мора и на Кавказу. Козачке жене су уобичајиле да у подне зову на кафу пријатељице и рођаке. Уз кафу су нуђени зачини или кремаста слатка павлака.

Самовари за кафу

7. април 1977. Нова серија апарата за кафу са аутоматским регулатором температуре спремна за испоруку.

Као доказ да је у 19. веку кафа постепено продрла у домаћинства свих слојева становништва може послужити и чињеница да су се 1820. године појавили самовари за кафу. Изгледали су као спљоштени цилиндар са равним издуженим ручкама са страна. Уз такав самовар је ишао и оквир са петљом на коју се качила врећица са млевеном кафом. Самовар је имао два одвојена суда – један је био за чај, други за кафу.

Самовар са две славинице, за чај и за кафу, рад с почетка 19. века.

Појавиле су се и методе за штедњу кафе. У њу је додавана цикорија, или је кафа у целини кувана од нечег другог (од препеченог јечменог брашна, здробљеног жира, цвекле, семенки крушке, коре лубенице и корена маслачка).

Кафа у 20. веку

Кафа (инстант и у зрну), Московски прехрамбени комбинат.

Пред почетак Првог светског рата увоз кафе у Русију је добро функционисао. У ратним годинама је овај напитак ипак постао луксуз. Затим се до 1930. године поново појавила увозна кафа, али је и даље то био скуп и дефицитаран производ. Тек у време Леонида Брежњева (1964-1982) кафа је постала доступнија. Генерални секретар је и сам волео да почне дан шољицом кафе са млеком. Тада су се зрна ове биљке увозила углавном из Бразила и Индије, а 1972. године је СССР покренуо сопствену производњу инстант кафе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“