Од јела под називом „сланина“ човек по правилу не очекује никаква изненађења. А требало би! Код северних староседелачких народа и иначе постоје прилично необична, па и екстремна јела (од копаљхена се може чак и умрети). Тако да ни сланина на Чукотки није обична, него од кита. А изгледа прилично егзотично.
Китова сланина или мантак (понекад се среће варијанта „мактак“) је традиционално јело Чукча и Ескима, староседелачких народа Чукотке. Њега чини китова кожа са слојем сала насецкана на комадиће. Неки људи могу да је једу сирову, неки је најпре заледе, а неки скувају. Међутим, варијанта најтипичнија за северне крајеве је китова сланина маринирана у соја сосу. Истина, постојбина соја соса прилично је удаљена од Чукотке, али у постсовјетско доба он се интензивно увозио, па се испоставило да управо овај сос најбоље паше уз мантак.
Док се димљени мантак среће ретко, јер ипак је у тундри дрво вредно готово као суво злато.
Староседелачки народи Чукотке спадају међу ретке народе света којима је дозвољен лов на китове. Не могу то да чине у комерцијалне сврхе, али могу за сопствене потребе, истина, само одређени број јединки, према квотама.
Ради се о томе да је живот у овом удаљеном региону веома суров. Ту се налази само један град Анадир (са 15 хиљада становника) и још неколико насеља разбацаних по обалама Чукотског и Беринговог мора. На стотине километара унаоколо пружа се само степа и срећу само медведи. Продавница има, али намирнице се доносе само неколико пута годишње, тако да је месо морских животиња готово једина врста свежег меса доступна на Чукотки. Наравно, они једу и пилетину и говедину, али оне стижу замрзнуте и три-четири пута су скупље него у централној Русији.
Локални становници сматрају да је мантак врло храњив. Пре свега, китова сланина садржи огромну количину витамина C и D (од чијег недостатка пате сви становници северних географских ширина). Једу га врло радо, по правилу, као закуску.
Све зависи од тога како се припреми. Различити људи имају различите представе о гастрономији, наравно. Добар мантак има ружичасту нијансу. Ако је сланина пожутела, по свој прилици је стара. Мантак у соја сосу подсећа на чипс са укусом соја соса или сличне грицкалице, осим што је мек. Све остале варијанте су само за љубитеље.
„Мени је запала... усољена или сушена варијанта. Био је врло тврд, тешко се секао“ – пише блогер Дмитриј Петров. „Мантак се тешко жваће, готово да хрска, и много се осећа на масноћу. Осим тога, врло је влакнаст (због чега се и тешко жваће). Признајем да ми је било тешко да сажваћем и прогутам свој мајушни комадић, и нисам пожелео додатак.“
Када бригада морских ловаца улови кита, мушарци га секу на обали и деле са свим становницима села. Свако узима колико му је потребно меса и мантака. Ништа не сме да пропадне.
Кожа треба одмах да се насече на танке комадиће и да се заледи. У фрижидеру је за њу превише топло, поквариће се. Може се припремити за јело на дан када планирате да га послужите.
А што је најважније: забрањена је продаја китовог меса. Нећете га наћи ни у једној продавници или ресторану, иако је то једно од најважнијих и најпознатијих локалних јела. Једини начин да ге пробате је ако вас у госте позову локални житељи.
Добро дошли на Чукотку!
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
