Руси хоће да провере јесу ли Американци били на Месецу

AP
Пројекат израде лунарног модула који су покренули руски инжењери сакупио је преко 22 хиљаде долара методом тзв. „народног финансирања” (crowdfunding). Циљ пројекта је да једном засвагда оконча спорове о томе да ли су Американци заиста били на Месецу.

Група руских ентузијаста и инжењера из космичке сфере покренула је програм прикупљања средстава за нову лунарну мисију. Они планирају лансирање сателита који ће фотографисати место слетања космичких бродова Apollo. Већина Руса, наиме, још увек не верује да су амерички астронаути слетели на Месец. Организатори пројекта се надају да ће у том погледу одагнати све сумње.

Верујем – не верујем

Пројекат је на интернету објављен 1. октобра. До краја прикупљања средстава остало је недељу и по дана, а инжењери су већ успели да сакупе преко 22 хиљаде долара, готово двоструко више него што је најављено у опису пројекта. Средства је донирало преко 1000 спонзора, а један од њих је уплатио чак 8000 долара.

Пројекат је у Русији стекао популарност захваљујући занимљивом концепту. Организатори обећавају да ће јавности представити снимке локације на коју су слетели амерички астронаути са резолуцијом трипут већом од квалитета снимака америчке космичке агенције NASA.

„Воде се бескрајне расправе о томе да ли су Американци заиста били на Месецу, а посебно да ли су на њега слетеле летелице Аполо”, објашњава за „Руску реч” организатор пројекта, блогер који пише о космичким темама Виталиј Јегоров. „Једини начин да се ово питање реши је да се оде на Месец и провери. Засад су то учинили само Американци: фотографисали су лунарне модуле и места где су они слетели, а снимке су представили јавности. Али не верују сви у њихову веродостојност”.

„Касица” за лет у свемир

Виталиј не сумња да су Американци били на Месецу. Али, пројекат има и други циљ.

„Желим да покажем да група људи може да реализује космички пројекат”, каже Јегоров. „Млади инжењери који данас раде у космичкој сфери су незадовољни, јер је све што од њих наручује ’Роскомос’ намењено за летове око Земље. То траје већ деценијама. У пројектовању космичких летелица нарушен је развојни континуитет међу генерацијама”.

Тренутно у пројекту већ учествује преко 20 младих стручњака. Идеју су подржали Комисија за борбу против псеудонауке Руске академије наука и руски музеј космонаутике, који је инжењерима-ентузијастима ставио на располагање платформу за дискусије. Астронаут из NASA Мајкл Лопез Алегрија је о руском пројекту писао  на Твитеру.

На шта ће новац бити утрошен?

Експерти Института за космичка истраживања Руске академије наука и Уједињене ракетно-космичке корпорације засад се само добродушно осмехују када се спомене идеја младих стручњака. Пројекат још увек нема ни конкретан предрачун. Он ће бити израђен у првој фази стварања летелице.

Пројекат ће, наиме, имати 5 фаза: израда плана и прорачун путање лета, нацрт пројекта, изградња, лансирање и сам лет. Сва средства која су досад сакупљена, и која су ништавна у поређењу са сумама потребним за изградњу космичких бродова, према плану треба да буду утрошена на реализацију прве фазе. 

Међутим, пошто је најављена сума већ премашена, тим стручњака ће пре рока моћи да приступи конструисању првих модела сателитских инструмената и система. Ако сакупљена сума премаши и 24 хиљаде долара, биће започето и пројектовање компјутера за летелицу.

Последња совјетска мисија на Месец реализована је 1976. године, а 1988. године последњи међупланетарни лет „Фобос -2”. Отада је Русија сателите слала само у орбиту око Земље. Мисије „Марс-96” и „Фобос-грунт” завршиле су у Тихом океану. Лансирање међупланетарне станице за проучавање Месеца „Луна-25”, које је било планирано још за 2012. годину, недавно је одложено до 2019. У међународном програму „Егзомарс” Русија учествује са ракетама и инструментима које користи Запад. Данас руски научни инструменти лете око Марса и Месеца на сателитима стране производње. Један инструмент је постављен и на марсомобил Curiosity.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“