Научници из лабораторије „Неуротехнологије опажања и распознавања” Јужног федералног универзитета предложили су да се суперсензитивно чуло мириса пацова искористи за откривање експлозива.
Претпоставља се да ће киборг-глодари са микрочиповима уграђеним у мозак моћи да се користе као специфични сензори.
Према речима научника, неурони пацова који врше рецепцију надражаја садрже на хиљаде беланчевина-рецептора који се обнављају природним путем. То пацовима омогућава да разликују већи број мириса него савремени апарати или чак пси.
Нови изум омогућава да се код пацова степен препознавања супстанци подигне на досада невиђени ниво, тврде аутори пројекта.
Микрочип ће бити у стању да прати физиолошке реакције животиња на мирис, чак и када је концентрација супстанце за којом се трага изузетно мала, тј. када сам глодар не реагује на надражај. Сигнал се и у том случају преноси на компјутер и на њега могу да реагују специјалне службе.
Засад овај лабораторијски инструмент постоји само у верзији са каблом и радијус његове примене одређује дужина тог кабла, а она износи 5 метара. У далекој будућности киборг-пацови ће моћи самостално да истражују објекте улазећи на места која су најтеже доступна. Засада се уређај састоји од „кутије” са пацовом и каблом. Међутим, и у овој варијанти научници ће морати да превазиђу неке тешкоће.
„Пацов може да прегризе или да покида каблове. Зато су за време експеримената животиње сада успаване”, објашњава шеф лабораторије Дмитриј Медведев.
Други задатак који стоји пред научницима је да схвате шта се дешава у мозгу пацова када он осети конкретан мирис, и да издвоје мождани импулс који представља реакцију на експлозив. У реалним условима је практично немогуће да се пацов изолује од споредних надражаја.
На пројекту раде истовремено три групе стручњака: физиолози тренирају животиње да разликују имитације наркотика и експлозива, инжењери усавршавају апаратуру, а програмери праве математичке алгоритме за истраживање резултата, које се врши на основу статистичких података о можданим импулсима као реакцијама на различите мирисе.
Поред тога, једна животиња може да се обучи да реагује само на један мирис. То значи да ће у будућности на сваком контролном пункту бити потребна „армија” киборг-пацова.
„Потребна су 2-3 месеца за обуку једног пацова да реагује на једну супстанцу, а лабораторијски пацов живи само око годину дана”, објашњава Медведев. „Врло млади пацови се не могу користити, а старе јединке губе чуло мириса”.
Научници планирају да средином 2016. године заврше макету овог биотехничког система.
За пројекат су већ заинтересовани Министарство здравља и Министарство за ванредне ситуације Русије. Пацови су, наиме, такође у стању да по мирису детектују одређене болести, и то у најранијим стадијумима, када друге методе још не дају резултате. То се, између осталог, односи на туберкулозу и нека онколошка обољења.
Пацови се такође могу користити и приликом потраге за несталим лицима у ванредним ситуацијама. Међутим, према речима научника, засад је недостижан задатак научити их да у условима ограниченог времена разликују мирис живог и мртвог човека.
У Танзанији, Мозамбику, Анголи, Камбоџи и на Тајланду афрички пацови се користе за откривање мина. У Колумбији лабораторијски пацови раде са копненим минама. У холандској полицији користе се за откривање трагова барута, а полиција Израела помоћу глодара спроводи контролу пртљага на аеродромима. У свим овим случајевима се користе пацови коју су тренирани помоћу страха и бола (на пример, од струјног удара) или помоћу хране. Када пронађе тражени мирис животиња се завуче у специјалну рупу или заузме посебан положај.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
Животиње „у служби” руске ратне морнарице 
Пацови откривају истину о ГМ намирницама 