Пет најбољих: Руско оружје на бојном пољу

Тактички бомбардер Су-34. Извор: Дмитриј Виноградов / РИА Новости

Тактички бомбардер Су-34. Извор: Дмитриј Виноградов / РИА Новости

Укупна вредност наруџбина у руској војној индустрији данас премашује 50 милијарди долара. Задатак Русије је да још повећа суму и тако продајом оружја компензује пад цена нафте. Руска Федерација има све могућности да то постигне јер поседује наоружање које је проверено у правим борбеним дејствима, због чега је далеко привлачније за потенцијалне купце. Изабрали смо пет врста најбољег руског наоружања које је имало „ватрено крштење“ у ратним дејствима.

Необориви аргумент: Су-34

Тактички бомбардер Су-34 је главна „радна снага“ руске авијације на сиријском фронту. Овај авион је опремљен најмодернијим системима за откривање циља и навођење. Бомбардује непријатеља у хоризонталном лету и при томе је неухватљив за преносиве противавионске ракетне системе које терористи обично поседују. Сиријски конфликт је прво „ватрено крштење“ овог савременог бомбардера. Он не оставља камен на камену од терористичких кампова и њихове инфраструктуре. С обзиром на успех са којим Су-34 обавља борбене задатке може се претпоставити да ће се овај авион ускоро појавити и у арсеналу других земаља.

У директним окршајима доминира „Владимир“: Т-90А

Извор: Алексеј Малгавко / РИА Новости Извор: Алексеј Малгавко / РИА Новости

Најмодернији основни борбени тенк руске армије је Т-90А. Њега сада поседује сиријска армија и помоћу њега десеткује терористе у непосредним окршајима. Тенк је опремљен моћним чеоним оклопом и савременим уређајима, на пример системом оптичко-електронског ометања противтенковских ракета „Штора 1“ и системом даљинског активирања противтенковских пројектила „Ајнет“. Т-90А је далеко боља варијанта у непосредном боју него модернизовани Т-72Б3. Овај други модел је произведен у већим количинама али су његове борбене могућности скромније од оних које поседује „Владимир“ (тако је назван Т-90А, у част његовог конструктора).

Ноћна мора терориста: ТОС-1А „Солнцепёк“

Извор: Александар Вилф / РИА НовостиИзвор: Александар Вилф / РИА Новости

Тешки системи плотунске ватре ТОС-1А „Солнцепёк“ (Припека) спаљују све на своме путу. Ово оружје је примењено у два борбена конфликта – у Сирији и Ираку. „Солнцепёк“ не оставља непријатељу никакве шансе. Од овог оружја је немогуће побећи нити се сакрити у склониште.

После експлозија термобаричних пројектила система „Солнцепёк“ на отвореном терену остаје спржена пустиња површине неколико хиљада квадратних метара. У урбаним градским насељима „Солнцепёк“ је још опаснији.

„Уништитељ“ сеје смрт: Ми-28Н

Извор: РИА НовостиИзвор: Артјом Житењев / РИА Новости

Јуришни хеликоптери Ми-28Н су најмлађа браћа совјетске „класике“ Ми-24. Аутоматским топовима и невођеним ракетама они сатиру положаје терориста близу Латакије, у којој се налази база руских Ваздушно-космичких снага у Сирији. Ирачко ваздухопловство такође поседује Ми-28. Они припремају заседе припадницима „Исламске државе“ близу Багдада. Овај хеликоптер је окретан, има одличне маневарске могућности и немогуће га је узети на нишан, јер док непријатељ нанишани он је већ одлетео из видног поља. Не вреди га гађати ни из преносивих зенитно-ракетних система јер Ми-28Н има савршени систем њиховог ометања.

Непријатељски тенкови, оклопна возила, па чак и други хеликоптери и беспилотне летелице представљају лак циљ за „Ноћног ловца“, или „Уништитеља“ по класификацији НАТО-а. Хеликоптер је опремљен топом НППУ-28 калибра 30 милиметара, вођеним ракетама „Атака-В“, ракетама „ваздух-ваздух“, као и заштићеном кабином са керамичким елементима која може издржати директан погодак пројектила калибра 20 милиметара. Због свега тога овај хеликоптер делује као неосвојива тврђава.

Стари друг: БМП-3

Извор: РИА НовостиИзвор: Александар Вилф / РИА Новости

Борбено возило пешадије БМП-3 имало је своје ватрено крштење још пре 20 година, али и данас доказује своју ефикасност у борбама које оружане снаге Уједињених Арапских Емирата воде у Јемену.

Борбена возила БМП-3 су заједно са француским тенковима „Леклерк“ погађала циљеве из оруђа калибра 100 милиметара и топова калибра 30 милиметара, и то дању и ноћу (користећи приборе за ноћно гађање и термовизијске нишане).

Међутим, главна предност БМП-3 није његово наоружање него добра заштићеност и могућност кретања по веома тешко проходном терену. БМП-3 има мотор у задњем делу, као и тенк, тако да се креће равномерно и не „побада“ нос. Због тога возач има бољи преглед, а нишанџија може боље да нанишани. Тај положај мотора је неуобичајен за борбена возила пешадије, тако да се војници из овог модела искрцавају кроз отвор на предњем делу са поклопцем подигнутим у вертикалан положај. То им служи као додатна заштита која у борби спасава стотине живота. Док БМП-3 ратује у Јеменској пустињи, за ово наоружање се доста интересују и други страни купци.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.