Звездани ратови: Зашто се Американци боје руског ласерског оружја?

Владислав Белогруд/РИА Новости
Русија ради на конструисању ракетних и ласерских система који могу да уништавају америчке сателите у Земљиној орбити, тврди генерал Џон Хајтен, командант Стратешких трупа оружаних снага САД. Војни експерти, међутим, кажу да су „звездани ратови“ са ласерским оружјем ипак сценарио из далеке будућности.

Русија ради на конструисању ракетног и ласерског оружја против америчких сателита, изјавио је командант Стратешких трупа оружаних снага САД, генерал Џон Хајтен.

По његовим речима, Сједињене Америчке Државе треба да одврате такво „недолично“ понашање у космосу и да ограниче могућност будућих конфликата. Одсада су амерички сателити у Земљиној орбити угрожени, тако да Вашингтон мора предузети узвратне мере ради заштите својих интереса.

„Ми морамо да одвраћамо недолично понашање и конфликт у свемиру, нарочито када је реч о опонентима као што су Кина и Русија, јер те земље праве оружје које угрожава ближу Земљину орбиту и сателите који се крећу у њој“, рекао је Хајтен.

Он, међутим, није прецизирао о каквом оружју се ради. Треба имати у виду да Хајтен командује стратешким нуклеарним снагама САД и јединицама противракетне одбране, где служи укупно око 184.000 америчких војника.

По мишљењу главног уредника часописа „Арсенал Отечества“ Виктора Мураховског, генерал покушава да заплаши америчке пореске обвезнике новом руском опасношћу како би измамио новац за неке војне пројекте.

Руско ласерско оружје

„Заиста, у Совјетском Савезу се још средином 1970-их радило на пројектима ласерског оружја. Тако се, рецимо, на бази авиона Ил-76 појавио модел А-60. То је експериментална летећа лабораторија са ласером снаге један мегават“, рекао је експерт.

Међутим, програм није донео очекиване резултате, тако да га је Министарство одбране обуставило почетком 1990-их. Средином 2000-их је пројекат поново постао актуелан, али резултати засада нису познати, јер је у питању строга државна тајна.

„Данас су пројекти са ласерским оружјем на нивоу научне фантастике. Ни Русија ни САД немају ’гориво’ које може непрекидно да покреће такве системе, како на земљи, тако и у свемиру“, истакао је војни аналитичар листа „Известия“ Дмитриј Сафонов.

Ракетни системи

Са друге стране, ракетни системи и у Русији и у САД данас већ могу да уништавају циљеве у Земљиној орбити.

Како је за Russia Beyond објаснио војни експерт агенције ТАСС Виктор Литовкин, комплексни систем ПВО базиран близу Москве може да уништава објекте у најближем космосу и спада у руске војне програме који се држе у највећој тајности.

Екипа државне телевизије „Звезда“ (која непосредно сарађује са Министарством одбране РФ) једина је крајем 2015. године имала могућност да сними тестирање нове противваздушне ракете.

„У случају потребе руски и амерички конструктори могу да прилагоде актуелне и перспективне противракетне системе за потребе уништавања објеката у најближем космосу. На пример, концерн „Алмаз-Антей“ се спрема да 2018. године презентује јавности најновији систем противракетне одбране С-500, који ће моћи да уништава непријатељске објекте на тим висинама“, додао је Литовкин.

Демилитаризација космоса

Војни аналитичари сматрају да изјава америчког генерала може бити покушај покретања милитаризације космоса.

„Москва је још 1967. године потписала и ратификовала споразум о демилитаризацији космоса. Вашингтон, међутим, то није учинио“, нагласио је војни аналитичар листа „Известия“.

По речима експерата, споразум забрањује државама да размештају у орбити нуклеарно оружје и свако друго оружје за масовно уништавање, али дозвољава постављање конвенционалног наоружања.

Треба истаћи да ниједна земља која је потписала споразум из 1967. године (независно од тога да ли га је ратификовала) није разместила такве системе у космосу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“