Руси имају одговор ако Американци „ископају ратну секиру”: Ракета „Курјер” на Арктику

Наука и технологија
RUSSIA BEYOND - СРБИЈА
Јединствени совјетски пројекат „Курјер“, који је замрзнут 1991. године, поново постаје актуелан у вези са претњом САД да ће напустити Споразум о елиминацији балистичких ракета средњег и малог домета.

Реч је о мобилном копненом ракетном систему са интерконтиненталном балистичком ракетом малих габарита на чврсто гориво. Тај систем би могао постати „симетрични одговор“ Америци, по мишљењу неименованог експерта из ракетно-космичког сектора кога цитира „Военно-промышленный курьер“.

„Ако се Американци врате на идеју да разместе балистичке ракете средњег домета у Европи, то ће значити да оне за 7-10 минута стижу до руских стратешких објеката у европском делу Руске Федерације“, објаснио је стручњак.

Да би Русија успоставила равнотежу снага биће довољно да постави ракете у Арктичком региону, сматра он. Одатле је време лета до америчких стратешких објеката отприлике исто.

У том случају би добродошле интерконтиненталне балистичке ракете 15Ж59 „Курјер“. Мали габарити (дужина 11,2 метра, а маса 15 тона) омогућавају да се ракета сакрије у обичан теретни контејнер и да се обичним саобраћајем неприметно пребаци у било коју тачку Русије.

То је и била главна замисао совјетских конструктора. Нека неко проба да открије маскирани „Курјер“ на бескрајним пространствима Русије.

Конструктори су успели да обезбеде интерконтинентални домет и веома брзо лансирање ракете са тако малом стартном масом, а сматрало се да је то неизводљиво.

Међутим, овај пројекат је затворен када је 6. октобра 1991. године са САД постигнут договор о прекиду развоја лаких интерконтиненталних балитичких ракета.

Експерт је уверен да сада постоје могућности да се пројекат брзо обнови, и то на новом технолошком нивоу, утолико пре што овај ракетни систем формално није у супротности са важећим споразумом.

Рад на ракетном систему „Курјер“ (SS-X-26 по класификацији НАТО-а) започет је 21. јуна 1983. године на Московском институту за термофизику. На тај корак је руски војни врх био подстакнут чињеницом да се самоходни лансери великих габарита не могу сакрити од америчких космичких средстава оптичког и радарског извиђања. За овај систем је првобитно конструисан лансер са 8 точкова МАЗ-7909, а затим на 10 точкова. Ракете су четири пута тестиране од марта 1989. године до маја 1990.