Експерти упоредили борбене могућности „титана“: С-400 „Тријумф“ и THAAD

Како примећује руски интернет медиј РГ, ова средства против-ракетне одбране су у великој мери различита. Како по својој основној намени, тако и по техничко-тактичким могућностима. Ако је руском „Тријумфу“ главни задатак борба против непријатељске авијације, крстарећих ракета и беспилотних летелица, онда је THAAD пре свега направљен да покрива ваздушни простор од напада балистичким ракетама малог и средњег домета.

По приложеним информацијама амерички систем ПРО може да пресретне циљ на висини од 150-200км, док је руски систем ту ограничен на висину од 30км. Међутим, у пракси ова значајна разлика када је у питању вертикални домет, не игра неку улогу. Бивши заменик начелника руских Војно-ваздхопловних снага када је у питању сектор ПВО, генерал-пуковник Ајтеч Бижев, све ово додатно појашњава.„У зони извођења активних борбених операција, против-ракетна одбрана ће се суочити са највећим бројем циљева који се налазе у тзв. силазним путањама, где  висина не прелази 30км. Мете које се налазе у космосу су потпуно небитне“.

С-400 је цар даљине, THAAD има знатно већи вертикални домет

Према америчким ауторима, основна предност „Тријумфа“ у односу на THAAD је хоризонтални домет његове ракете. Тако ракета 40Н6Е може да пресретне непријатељски циљ на даљини и до 400км, док је то код америчког система ограничено на 200км. Поред тога, лансирна јединица „Тријумфа“ може да испали ракете у радијусу од 360 степени, док је то код THAAD ограничено на 90 степени по хоризонтали, и 60 степени по вертикали. Истина, радарско-осматрачки станица која се налази у саставу THAAD може да открије циљ на даљини и до 1000км, док руски радар који се налази у саставу С-400 „Тријумф“ открива ваздушне циљеве на даљини од око 600км.

Ова два система се разликују и по принципу/начину уништења циља. Ракета, која је лансирана из руског система, погађа циљ директно, или експлодира у његовој непосредној брзини, где комбинацијом ударног таласа која је последица активације бојеве главе и великог броја шрапнела, напросто кида месту. Што се тиче америчког система THAAD, ракета за овај систем практично нема бојеву главу и пресреће циљ директним поготком, где га уништава дејством кинетичке енергије која се генерише приликом судара са метом.

Огромна диспропорција у цени

Велика разлика између ова два система се огледа и у цени производа. Амерички THAAD је папрено скупа играчка. Наиме само једна батерија овог система, која се састоји из шест лансирних јединица у којој се налази укупно 48 ракета-пресретача, кошта вртоглавих 2,3 милијарди ус долара. На ову цену треба додати и 574 милиона ус долара колико кошта и радар AN/TPY-2 без којег ова скаламерија не може да функционише. Са друге стране, цео један дивизион руског ПВО комплекса С-400 „Тријумф“ који се састоји од 8-10 лансирних јединица са укупно 32-40 ракета у лансерима, кошта 500 милиона ус долара.

С-400 нема ограничења у својој употреби

Постоји још једна озбиљна „квака“ када је у питању употреба америчког система, на коју Саудијци итекако морају да обрате пажњу. Са овим системом се може дејствовати само против ограниченог броја циљева. Наиме, амерички конструктори су тако програмирали овај систем да он не може да нападне ваздухопловно оружје америчког порекла. Једноставно систем располаже великим бројем блокада које могу да буду јако опасне .„На пример, F-16 који се налази у саставу РВ Јордана је тако програмиран да он не може да дејствује против F-16 који се налази у РВ Израела. Једноставно нападно-навигацијски систем овог авиона не дозвољава да се испали ракета на захваћеног израелског ловца, који данас-сутра врло лако може да буде противнички авион. Тако нешто је примењено и на систему THAAD. Када је у питању С-400 „Тријумф“ такве блокаде не постоје. Он уништава сваки летећи објекат који се нађе на радару оператера, и који само треба да притисне активатор пуск.“-истиче војни аналитичар Михаил Ходанерок.

Компатибилност у систему јединствене ПРО

У случају да Саудијска Арабија одлучи да своје јединице ПВО/ПРО опреми америчким и руским ракетним системима (ова земља има финансијске могућности и за такве мега-пројекте) поново би дошло до озбиљног проблема. На који начин увезати ова два потпуно различита система, и учинити их ефикасним.

„Овим системима је немогуће управљати из једног командног центра. Математика која је примењена да би ови системи тако ефикасно функционисали, њихова логика, комплексни алгоритми, потпуно су различити. Међутим, њихова одвојена засебна употреба била би већ нешто сасвим друго. Такво решење је итекако прихватљиво. Они могу бити постављени на различитим местима, учествовати у одбрани целе једне зоне или у заштити индивидуалних објеката од велике важности, где би сваки систем понаособ имао своје секторе покривања, као и даљину и висину дејства приликом откривања циља. У оваквом случају ова два система би се изврсно могли надопуњавати“-закључује руски аналитичар.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!