Тамна страна совјетске космонаутике: Драматичне ситуације са трагичним исходом

1. „Сојуз“

„Космичка трка” двеју суперсила је почетком 1960-их постала интензивнија, али је Совјетски Савез очигледно био у вођству. Међутим, после првих успеха, тј. после лансирања сателита и слања првог човека у космос, Совјетски Савез је почео да заостаје. Америка је све више развијала космички програм тако да су совјетском руководству била потребна нова достигнућа у тој трци.

Москва је у том смислу полагала велике наде у нови космички брод „Сојуз“. Он је био модернији од космичког брода „Восток“ којим је Јуриј Гагарин 1961. године полетео у орбиту. „Сојуз“ је конструисан и направљен у оквиру совјетског програма лета на Месец.

Нови космички брод 1967. године још није био потпуно завршен, али руководство више није хтело да чека. За април исте године планиран је први лет тог брода, као и прво спајање у космосу са другим бродом („Сојуз 2“), које је требало да се изврши убрзо после лансирања. План је био да два члана посаде пређу на „Сојуз 1“, а затим да се врате на Земљу.

„Сојуз 1“ није био проверен, али је ипак лансиран. У њему је био искусни космонаут, 37. годишњи пуковник Владимир Комаров. Чим је свемирски брод доспео у орбиту почели су проблеми. Због тога је отказан старт брода „Сојуз 2“, а „Сојуз 1“ је требало да се врати на Земљу.

Систем за навигацију се покварио тако да је Комаров морао ручно управљати бродом. Успео је да започне спуштање правилном путањом и већ су сви помислили да је најгоре прошло. Међутим, није се отворио главни падобран који успорава пад капсуле. Комаров је погинуо приликом ударца капсуле о земљу.

„Пронашли смо Комаровљево тело пола сата након што смо почели да чистимо терен од парчади капсуле. У почетку је било тешко схватити где му је глава, а где су му руке и ноге. Комаров је очигледно погинуо када је капсула пала на земљу и распала се. Тело му је било распарчано на комаде дужине 30-80 сантиметара“, написао је функционер који је био одговоран за спасавање. Још увек се не зна тачно зашто се падобран није отворио. Био је то први космички лет са смртним исходом.

2. „Сојуз 11“

Друга катастрофа се догодила 1971. године. Тада су погинули совјетски космонаути Георгиј Добровољски, Владислав Волков и Виктор Пацајев. Они су први ушли у „Саљут 1“, прву космичку станицу на свету. На станицу су стигли 7. јуна 1971. године и остали у њој до 30. јуна. Требало је да мисија буде дужа, али је избио пожар тако да су они кренули назад, на Земљу, пре него што је било планирано.

У почетку је повратак брода „Сојуз 11“ текао добро, није било проблема са падобранима. Међутим, када је спасилачка екипа пронашла капсулу после атерирања, изнутра се нико није огласио. Спасиоци су је силом отворили и видели да „космонаути леже непомично... са тамноплавим флекама на лицу и траговима крви која је истекла из носа и ушију. ... Тело Добровољског је још било топло“, рекао је Керим Керимов, председник Државне комисије која се бавила истрагом овог инцидента.

Спасиоци су им дали вештачко дисање, али су космонаути већ били мртви. Аутопсија је показала да је смрт наступила услед гушења после губитка притиска у капсули.

До трагедије је дошло услед проблема са вентилом за кисеоник који се отворио на висини од 168 километара. Притисак у капсули је опао за неколико секунди током њеног пада. На основу положаја тела истрага је закључила да су космонаути до последњег тренутка покушавали да затворе вентил, али нису успели.

После ове трагедије је прошло 27 месеци пре него што је лансиран следећи брод „Сојуз“ са измењеном конструкцијом. У нови космички брод су могла да стану само два члана посаде, јер су у повратку морали носити гломазна свемирска одела у којима би могли преживети ако приликом атерирања поново дође до губитка притиска.

3. Трагедија на космодрому Плесецк

Експлозија на космодрому Плесецк на северу Русије однела је неколико десетина живота.

Лансирање ракете „Восток-2М“ било је планирано за 18. март 1980. године. На ракети је био шпијунски сателит који је требало избацити у орбиту. Сматрало се да је ова ракета изузетно поуздана јер је за 16 година забележен само један инцидент, а од 1970. године није било никаквих проблема.

Ракета је пре лансирања проверена и није пронађен никакав проблем. Међутим, за време пуњења резервоара избио је пожар и запалиле су се тоне горива. Срећом, радници на космодрому су успели да уклоне одатле резервоаре са горивом, иначе би трагедија била још већа.

Према званичном извештају у пожару су погинуле 44 особе, а још 4 су касније подлегле повредама. Државна комисија је оптужила оне који су били одговорни за точење горива, али их је независна комисија 16 година касније оправдала, тврдећи да је прави узрок пожара био материјал од којих су направљени филтери за гориво.

Пожар на космодрому Плесецк није био једини такав инцидент у СССР-у. Слична трагедија се догодила на космодрому Бајконур 1960. године.

О њој прочитајте у тексту Три највеће трагедије које совјетска власт није огласила у јавности