Прва партија аутомата „Калашњиков“ направљена је 1948. године, после чега је подвргнута строгом војном тестирању.
Ново оружје је добило назив АК-47. Била је то прва полуаутоматска и аутоматска пушка са моћним калибром 7,62x39 мм. Сваки аутомат је имао по 30 метака и могао је ефикасно да погађа циљеве на удаљености од 300 метара.
Поузданост је била једна од главних карактеристика аутомата који је касније постао познат у целом свету. Он је функционисао чак и после јаких киша и пешчаних олуја на температури од -40 до +60 степени Целзијуса.
Једна чланица НАТО-а је чак направила копију овог аутомата. Наиме, средином 1950-их је дански инжењер направио исто такво оружје и назвао га Madsen LAR. Тада је „Калашњиков“ већ био познат у свету.
Данци су позајмили конструкцију АК-47 са дугачким гасним цилиндром и ротирајућим затварачем и носачем. Ово оружје се, међутим, појавило касно на тржишту и било је скупље од поузданих модела FN FAL и Heckler & Koch G3.
Средином 1950-их је чак и кинеска армија почела да користи аутомат „Калашњиков“. Кинези су направили своју верзију која се и данас може наћи на тржишту оружја у целом свету.
Прошло је 30 година и совјетској армији је било потребно ново савремено оружје, тако да је донета одлука да се серија АК-47 замени новом и да се направи аутомат калибра 5,45x39 мм.
Овде можете прочитати зашто је то учињено.
Ново оружје је први пут примењено у Авганистану 1979-1989. Судећи по Чиверсовој књизи „Пушка“, ЦИА је нудила награду од 5.000 долара ономе ко заплени и донесе овај аутомат.
Почетком 1990-их „Калашњиков“ је поново модернизован тако да одговара стандардима НАТО-а. Сви претходни типови калибра 5,45 и 7,62 „поново су рођени“ у серији 100, или „Црном Калашњикову“, како се он популарно назива у свету.
Циљ је био да оружје постане лакше и поузданије. То је било могуће захваљујући новим материјалима.
Серија АК-100 нема ниједан дрвени део и не личи на стари аутомат „Калашњиков“. Конструктори су применили композитне материјале као што су ојачани полиамиди који продужавају рок трајања аутомата.
Нови модел је побољшан и у ергономском смислу. Сваки серијски примерак има одозго Пикатинијеву шину за нишане и оптику, а одоздо држаче за бацач граната. А модификована верзија АК-74М има и један број пластичних делова.
Ово је само кратак преглед, а ако желите да сазнате нешто више о „Црној серији“ и серији типа „НАТО“, погледајте овде.
Крајем јануара је руска армија коначно одобрила коришћење аутоматских пушака АК-12 и АК-15.
Овде можете прочитати какве су особине аутомата који ће постати основно оружје ратника будућих генерација.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу