Вежите се, слећемо, а можда и нећемо: Три невероватна приземљења руских пилота

Марина Лисцева/TASS
„Чудо на Хадсону“ десило се 2009. када је амерички пилот успео да спусти авион на њујоршку реку. Слично чудо се догодило много деценија раније у СССР-у, када је 1963. године совјетски авион слетео на Неву. Russia Beyond говори о том случају, као и о друга два мајсторска слетања руских пилота у којима је спасено много људских живота.

1. „Чудо на Неви“

„Био сам на балкону и видео како људи трче према Неви. Схватио сам да се нешто догодило. Нашао сам се у чуду када сам видео авион Ту-124 како плута и путнике како излазе из авиона на једном крилу“, сећа се овог догађаја Лењинграђанин Јуриј Тујск.

Ту-124 се спушта на Неву.

Било је то 21. августа далеке 1963. године. Пилоти руског „Аерофлота“ су, као и у случају на Хадсону, остали без оба мотора. А све је почело тако што је посада авиона „Тупољев“ Ту-124 са 45 путника после полетања са аеродрома у Талину приметила да се предњи точак заглавио. Одмах је промењен курс – авион је уместо у Москву послат у Лењинград (сада Санкт Петербург).

Када је стигао до Лењинграда авион је почео да лети око града. Пилоти су намеравали да потроше гориво како би принудно слетање било безбедније. Уједно су покушавали да металном полугом деблокирају предњи точак. У том тренутку се леви мотор зауставио због недостатка горива и капетан је одмах одлучио да лети на аеродром Пулково преко самог центра Лењинграда.

Успут се угасио и други мотор. Висина није била довољна да авион стигне до града. У тим околностима 27-годишњи капетан Виктор Мостовој одлучио је да спусти авион на реку Неву и поред многобројних мостова. Авион је приликом слетања прошао изнад неколико мостова, и само неколико метара изнад последњег који је био у изградњи. Умало није закачио десним крилом реморкер. Све је прошло прилично добро – нико од путника и чланова посаде није повређен.

Искусни пилот Јуриј Ситњик тврди да је успешно спуштање авиона на воду веома велика реткост. „То се ради само на симулатору, а у стварности се успешно спусте само 2 од 10 авиона... Чини се да је вода мека. Када је пад у питању, она је тврђа од земље – авион се разбија на ситне делове. Практично није могуће преживети“, нагласио је пилот, истакавши мајсторство руске посаде.

2. „Чудо на Ижми“

Овога пута је о концу висио живот 81 путника. Авион „Тупољев“ Ту-154 се нашао усред тајге када се догодио квар. Било је то 7. септембра 2010. године. У авиону компаније „Алроса“ је отказала електроника после 3,5-часовног лета у Москву изнад сибирских шума. Без напајања није функционисао систем за навигацију, као ни пумпе за гориво. У моторима је било горива довољно за још 30 минута лета. Толико времена су имали пилоти да пронађу погодно место за слетање.

Авион Ту-154 који се због квара принудно спустио на аеродром у руској републици Коми.

Срећом, усред сибирске шуме су приметили авионску писту. То је био напуштени аеродром у селу Ижма који се тада већ 12 година користио само за хеликоптере. Он већ 7 година није обележаван на тадашњим актуелним картама. Звучи невероватно, али је тај аеродром био спреман да на њега слети авион. Наиме, Сергеј Сотњиков, човек који је свих тих година био одговоран за хеликоптерску писту, на сопствену иницијативу се бринуо и о авионској писти. Како је Сотњиков касније испричао новинарима, пилот авиона Ту-154 није могао да верује својим очима када је видео писту, и то означену по свим правилима“.

Па ипак, писта је била дугачка само 1.300 метара, а овом авиону је потребно 2 км за успешно слетање. И што је још горе, због квара на електроници закрилца нису радила тако да је било веома тешко успорити лет авиона. Посада, међутим, није имала другог избора и почела је да слеће. После два неуспешна покушаја авион је слетео брзином од 420 километара на час (уместо уобичајених 250 км/ч). „Толико снажно је кочио да су се гуме запалиле! После писте је прошао још 160 метара“, прича Сотњиков. Нико није повређен.

„Много хвала посади... Ми нисмо успели ни да се уплашимо. Уплашили смо се када смо изашли из авиона. Тада нам је било страшно. Цела шума је изгледала као да је преорана“, рекао је један путник по повратку у Москву. Двојица пилота су проглашени за Хероје Русије, што је највећа руска награда. Сергеј Сотњиков је добио медаљу.

3. Експлозија над Карибима

Овај инцидент се догодио пре две године у Доминиканској Републици. Било је то 10. фебруара 2016. Овога пута није био у питању руски „Тупољев“ него „Jumbo Jet“ Boeing 777 који је припадао компанији „Orenair“. У авиону је било скоро 400 путника.

Посада авиона Boeing 777 200 компаније „Оренгбургские авиалинии”: Андреј Карташов, Константин Парикожа и Дмитриј Алкејев (слева надесно).

Током лета за Москву један мотор се запалио и експлодирао. „Били смо у предњем делу авиона. Експлозија је била са леве стране. Као да је нешто пукло. ... Капетан је објавио да се враћамо у Пунта Кану и да ће слетање бити принудно. Кружио је око 40 минута. Атерирао је без проблема. Капетан је прави мајстор“, рекао је касније путник Александар Колотилин за агенцију RТ.

Врло је тешко спустити огроман авион са великом количином горива (потребном за прекоокеански лет) само са једним мотором. „Посада је дејствовала врло професионално. Авион је био преоптерећен. Није било могуће користити сва средства за кочење јер је радио само један мотор“, истакао је пробни пилот Виктор Заболоцки, похваливши вештину посаде.

Точкови на авиону су се запалили приликом атерирања. Путници су евакуисани помоћу спасилачког тобогана на надувавање. Срећом, као и у два претходна случаја нико није повређен. Капетан је од руског председника добио Орден за храброст.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: