Модернизација Црноморске флоте доводи западне стратеге на ивицу лудила

Како је приметио амерички интернет портал The National Interest, а пренела РГ, руска Црноморска флота је од 2010.године претрпела значајна побољшања. Без обзира на њене бродове који по својим димензијама и депласману спадају у мања пловна борбена средства, као и на њихову укупну количину, ова флота је присутна у акваторији Средозменог мора, посебно око Суцеког канала и Гиблартарског мореуза, што је у потпуном нескладу са стратешком доктрином Запада у циљу херметичког опкољавања Русије, и што са њихове тачке гледања то представља апсолутно неприхватљиву чињеницу! Још посебно ако се зна, да ново ракетно наоружање омогућава бродовима Црноморске флоте, да нападну и униште велики број различитих циљева, без да напуштају своје територијалне воде.

Један од од њених најопаснијих адута представља пројекат 11356 „Буревестник“ (Кодификација НАТО Krivak V). Државни програм наоружања који је орочен на 2020.годину, предвиђа испоруку шест великих патролних бродова пројекта 11356M, од којих су три већ у борбеном строју:

1. Адмирал Григорович
2. Адмирал Эссен и
3. Адмирал Макаров

Главна карактеристика ових бродова је способност удара по непријатељским циљевима који се налазе на великим дистанцама - крстареће ракете „Калибр“ (1-2 модула са 8/16 ракета) и против-бродске суперсоничне ракете типа „Оникс“ (8). Поред ударног оружја, „Буревестник“ је опремљен и савременим против-ваздухопловним комплексом „Штиль-1“ који чува брод од свих врста ваздушног оружја у пречнику до 50км. У основи овог комплекса се налази модернизована ракета 9М317 ЗРК „Бук“ која се испаљује из ракетних модула, који су вертикално уклопљени у труп брода. Ракета се не испаљује са носача, као што је то случај са копненом верзијом ракетног комплекса „Бук“, већ се вертикално катапултира из спремника после чега се пали ракетни мотор (сличан принцип лансирања имамо код ракетних система С-300, С-400, „Тор“). Овим решењем се добила могућност да комплекс дејствује у кругу од 360 степени око брода, али и да се повећа број ракета у борбеним спремницима (36).Без обзира на раскид војно-техничке сарадње са украјинским предузећима који се баве производњом дизел-електричних гасних турбина који погоне ове бродове, руска војна индустрија се прилагодила новонасталим околностима и почела самостално да производи ове моћне агрегате који генеришу снагу од неколико десетина хиљада коњских снага. У складу са тим, нова група бродова пројекта 11356M која у наредних неколико година треба да уђе у састав ЧФ (бродови Адмирал Бутаков, Адмирал Истомин и Адмирал Корников) биће опремљени руским моторима које ће производити руска компанија специјализована за производњу гасотрубинских погонских агрегата ОДК-Сатурн.

Паралелно са великим патролним бродовима класе 11356М, команда Ратне морнарице ће акценат ставити и на масовну производњу малих ракетних бродова пројекта 22800 „Каракурт“, као и патролних чамаца пројекта 22160. Заједно са њима, у редове Црноморске флоте ће ући и група малих ракетних бродова пројекта 21631 „Буян-М“, чиме ће ова флота у свом саставу имати једну изузетно снажну и мобилну групу бродова. Наиме сви ови побројани бродови, укључујући ту и велике патролне бродове пројекта 11356М, имаће у свом наоружању крстареће ракете „Калибр“ које су у последње време приказали завидну ефикасност у борби против тероризма у Сирији. Поред снажног ракетног наоружања све ови бродови су конструисани на основу шеме која смањује радарску рефлективност-стелнтност, што их чини посебно опасним. Коначно, у редове Црноморске флоте су ушле и нове дизел-електричне подморнице пројекта 636.3 „Варшавянка“. Укупно је до сада испоручено 6 ових подморница (2014-2016.), а њихове базе се налазе у Новоросијиску и Севастопољу. Последња из ове серије, подморница „Колпипо“, у састав Црноморске флоте ушла је 24. новембра 2016. године. Главна карактеристика ове подморнице је могућност прецизног удара по копненим и поморским циљевима са велике дистанце (наоружана крстарећим ракетама „Калибр“ домета 2,000-2,500км). То је демонстрирано у руској операцији против терориста у Сирији, када је подморница „Ростов-на-Дону“ из вода Средоземног мора испалила групу крстарећих ракета „Калибр“ и уништила високо-приоритетне циљеве у којима су се налазили екстремисти из тзв. „Исламске државе“. Због својих сјајних тактичких карактеристика, као што је способност неприметног кретања у зонама где се налазе савремени површински бродови, ова подморница се међу поморцима НАТО незванично назива „Црна рупа“.

За разлику од осталих стратегијских војно-поморских праваца, руске поморске снаге у акваторији Црног мора имају далеко сложенији задатак. Оне морају да решавају задатке који се тичу:

1. Затварање праваца који из територијалних вода Украјине, Румуније, Бугарске изводе у басен Црног и Азовског мора, који могу бити мета поморских диверзаната, а који ће у својим евентуалним операцијама употребити брза површинска средства или џепне мини-подморнице
2. Праћење активности НАТО-флотиле која је са својим борбеним ефективима присутна на овом простору
3. Обезбеђење руске војно-поморске оперативне групе која се налази у Источном Медитерану, као и довршетак изградње поморске базе у граду Тартус која ускоро може да постане једна од истурених база Црноморске флоте.

Прочитајте такође: НАТО испољио посебно интересовање за руски десантни брод „Александар Отраковски“

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!