Први совјетски аутобус направљен 1926. године у Московској фабрици аутомобила која данас носи назив ЗИЛ, био је АМО-Ф-15. Конструкција и дизајн аутобуса су засновани на совјетском камиону истог назива.
ЗИС-16с се појавио 1938. године и није служио само за превоз путника. За време Великог отаџбинског рата ови аутобуси су доста коришћени као возила хитне помоћи, мобилни штабови и возила за емитовање радио-сигнала путем разгласа. Нажалост, већи број ових аутобуса је уништен јер су били близу линије фронта.
Конструисан 1955. године ЗИС-127 је био прови совјетски међуградски аутобус. Неколико година касније Совјетски Савез је одустао од идеје прављења сопствених међуградских аутобуса и одлучио да набави мађарске аутобусе „Ikarus“. Производња модела ЗИС-127 је завршена 1960. године.
Производња ЗИС-155 није била захтевна (покренута је 1956. године). То је био један од првих совјетских аутобуса који је прављен за извоз у Пољску, Источну Немачку, Кину, Монголију и Авганистан.
ЛАЗ-695 је направљен у Лавовској фабрици аутобуса. Појавио се 1956. године. Коришћен је преко 50 година и доживео је на десетине модернизација. Производња је завршена 2008. године.
И поред своје дубоке старости (производња је почела 1957. године), ПАЗ-672 се још увек може видети у многим забаченим руским градовима где се користи за локални транспорт и као превозно средство за погребне услуге.
Овај аутобус је у технолошком смислу представљао огроман напредак. Стручњаци су високо оценили дизајн и техничке карактеристике овог аутобуса. „Украина-67“ је добила неколико награда на 18. међународној недељи аутобуса у Ници (Француска), између осталих и Награду председника Француске.
Овај аутобус се појавио на градским улицама 1967. године и добио незванични назив „аутобус-трудбеник“. У Совјетском Савезу није било града где овај аутобус није коришћен.
ЛАЗ-360 се појавио 1970. године. То је био први аутобус на свету са ниским подом. Под му је висок 360 мм.
Понос Павловске фабрике аутобуса (ПАЗ) од 1989. године. ПАЗ-3205 је продаван чак и на западном тржишту и може се видети на путевима САД, Француске, Италије, Мексика и Канаде.
После распада Совјетског Савеза, руска аутомобилска индустрија је доживела дубоку кризу, али поједини пројекти су ипак опстали. Производња ЛиАЗ-6212 почела је 2002. године, и то је био наставак пројекта из 1990-их. Аутобус се користи и у Румунији, Србији и на Куби.
„Волжанин-6270“ се појавио 2001. године и један је од најдужих једноспратних аутобуса на свету.
Нови електрични аутобус пројектовала је фабрика „Волгабус“. Потребно је само 6 часова да се акумулатор напуни до краја. Овај аутобус може цео дан да саобраћа градским улицама и да пређе 257 километара пре него што се врати у базу за ноћно пуњење акумулатора.
ЛиАЗ-529115 је познат под називом „Круиз“ и предвиђен је за међуградски саобраћај у суровим климатским условима Русије. Има појачану термоизолацију и додатно загревање на крову, поду и странама.
Легендарна фабрика камиона „Камаз“ није традиционални лидер у производњи аутобуса. Па ипак, она је 2016. године представила нови електробус без возача. Корпорација Јандекс сарађује са компанијом „Камаз“ уграђујући у овај аутобус систем вештачке интелигенције.
Знате ли да аутобуска стајалишта у Русији могу бити права ремек-дела? О њима сазнајте у тексту Авети прошлости: Десет совјетских аутобуских стајалишта невероватног дизајна
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
