Пројекти испред свог времена: Ласерски летећи транспортер, суперманеварбилни ловац, неухватљиви тенк

Пашковски/Sputnik
Ови прототипи су својевремено потресли цео свет, а затим су мистериозно препуштени забораву.

Свако оружје се много пута тестира пре него што се пусти у серијску производњу. У руском арсеналу постоји читав низ јединствених и ексклузивних система наоружања који нису прошли строге државне тестове, али су заувек ушли у историју индустрије оружја.

Транспортни авион са ласерским топовима

А-60 – совјетска/руска експериментална летећа лабораторија, носач ласерског оружја направљен на бази авиона Ил-76МД. Намењен је за истраживање ширења ласерских зрака у горњим слојевима атмосфере, а касније и за ометање непријатељског осматрања.

Средином 1970-их руски инжењери су покушали да направе прво руско ласерско оружје које би могло да обара авионе као што то раде X-wings у филмовима „Ратови звезда“.

За прво тестирање конструктори су изабрали огромни транспортни авион Ил-76МД. Овај познати авион је постао потпуно нова „птичица“ када су му додати ласерски топови.

Тако је авион уместо уобичајеног конуса на кљуну добио куполу за усмеравање ласерског зрака. Поред тога је добио и два велика аеродинамична носача испод трупа са додатним генераторима за напајање ласерског оружја.

Међутим, технологије тога доба нису могле да обезбеде отпоран и стабилан ласер који би могао да уништава металне циљеве у различитим временским условима. За ликвидацију ваздушних циљева ласерима из 1970-их било је потребно идеално сунчано време без киша, магле, итд. Поред тога, чак и са два додатна генератора испод авиона свакa његова употреба је трошила много енергије, тако да су се ласери гасили већ после 2-3 дејства.

Из тог разлога је војни врх одлучио да одложи ласерски програм и реинвестира новац у друге потенцијалне пројекте онога доба.

Су-47 „Беркут“

Сухој Су-47 „Беркут“, ловачки авион и експериментална летећа лабораторија.

Прототип ловачког авиона Су-47 „Беркут“ појавио се крајем 20. века. То је био први авион руског ратног ваздухопловства са крилима окренутим напред под оштрим углом, тј. са такозваном обрнутом стрелом.

Захваљујући тој иновацији авион је добио изврсне маневарске могућности јер су пилоти могли много боље управљати летелицом при мањим брзинама. Поред тога, композитни материјали су потпуно смањили уочљивост авиона на ондашњим радарима.

Овај прототип је заиста имао велики војни потенцијал, али је постојао и један проблем: крила и труп су због специфичне конструкције могли бити направљени само од скупоценог карбона ојачаног угљеничним влакнима и пластиком, што би у серијској производњи било велико оптерећење за буџет, да и не говоримо о средствима која би ратно ваздухопловство морало трошити на опслуживање авиона Су-47.

Из тог разлога овој летелици није било суђено да постане серијски руски ловачки авион, али је зато она постала идеалан инструмент за тестирање најновијих војних технологија које су коришћене у моделу Су-35 генерације 4++, па чак и на последњем Су-57 пете генерације.

Постоји само један примерак авиона Су-47 и он се налази у Летачко-истраживачком институту „Громов“ у Подмосковљу.

Најнижи руски тенк

Најнижи руски тенк, Објекат 775.

Руски војни инжењери су средином 1960-их експериментисали на стварању „непобедивих“ тенкова наоружаних ракетама. У оно доба није било научнофантастичних технологија из романа Реја Бредберија, те су се дизајнери задовољили смањеним габаритима нове машине. Тако је руска војска добила најнижи тенк са ознаком Објекат 775.

У нови тенк су могла да стану само два члана посаде, уместо „стандардног трија“, и они су се све време налазили у изолованој кабини куполе окружене тонама метала, мотора и других сличних делова. Такво конструкторско решење је „спљоштило“ тенк, тако да је он био висок само 170 цм, што је за један метар мање од других тенкова тога доба.

Машина је била наоружана веома разорним ракетама, али је ниски профил тенка знатно сужавао преглед терена, тако да је за посаду, тенк и његово наоружање, свака препрека представљала проблем.

Ракете су се наводиле путем инфрацрвеног снопа и биле су толико осетљиве да их је ометала чак и димна завеса, а поготову чвршће физичке препреке или висина терена. Тако су потенцијалне предности овог тенка истовремено биле и његова слаба страна, те је пројекат препуштен забораву.

Данас постоји само један овакав тенк и он се налази у музеју Патриот парка у Подмосковљу.

Прочитајте још! Претећа егзотика: 5 руских оружја с неуобичајеним изгледом

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“